Просветни гласник

ВАУКА II НАСТАВА

435

рање, 3) гимнастика. СтенограФија и свирање нису обавезни предмети. Ирема важности нредмета, према тешко&и учења и према међусобном иропедевтичном односу неких предмета расиоређују се наставни прелмети на разреде и одређује им се број часова предавања. Тако, важнп и тегпки предмети уче се у свима разредима пди у већини разреда с већим бројем часова. Они се предају у непрекидној вези, иди у концентричним круговима, или по курсовима, од којих је нижи теча,ј пропедевтичан, а виши научан. Најтеже је у гимназијп учење туђих језика; зато језиковна настава заузима највише времена. Ади туђи се језици не могу одмах од првога разреда учити упоредо, јер то не би било могућно савдадати. Не могу се ни два туђа језика почети у истом разреду, јер би их ученици могди помешати, па то би још више отежавадо учење. С тога се прави размак између почетка првога, другога, трећега и четвртога језика, и то свуда по две године. тако да један језик почне у I. разреду, други у Ш., трећи у V., а четврти у УП. разреду. Тако би код нас учење туђих језика у хуманистичком одсеку гимназије могдо ићи овим редом: латински, немачки иди Француски, грчки, руски; иди пак овим редом: немачки, латински, Француски или грчки, руски. Учење грчкога језика може бити необавезно. — Ако се почне старим језицима, онда се даје превага староме класичноме образовању; а ако се почне новим језицима, онда претеже модерно образовање. Предмети I. и II. групе добивају обично три петине часова, а нредмети III. и 1У. групе две петине; иди друкчије: ф И лолошкоисторијски предмети имају преко 140 часова недељно кроз све разреде, прпродно-математички иредмети око 60 часова, а вештине око 30 часова. Тако .је у нашем хуманистичком одсеку. Ну има земаља, у којима прве две групе заузимају три четвртине и четири петине укупнога броја часова; а има других гимназпја, у којима је грчки језик необавезан. — Код нас имају највише часова: у хуманистичком одсеку — латински језик (40), српски језик и математика (по 28), а посде њих долазе грчки језпк и немачки језик (по 24); у гимназији — математика и српски језик (34 и 32), датински и немачки језик (по 26), и природне науке (28); а у реалном одсеку — математика и природне науке (43 и 35), српски, немачки и Француски језик (по 26). Поред тих предмета придаје се свуда велика важност веронауци, историји и геограФији, а од вештина цртању и гимнастици. Не може се свима предметима дати онолико часова, колико би то захтевале њихова важност за образовање и њихова корист