Просветни гласник

434

НАУК.А II НАСТАВА

ремети јединство наставе; зато се при подели иредмета на наставнике иази, да један наставник предаје више предмета у истом разреду, нарочито таквих предмета, који се доводе у међусобну везу. Ово важи поглавито за ниже разреде, а најпотребније је то у првим разредима гимназије, да би ученици мање осетили прелаз из основне школе у средњу школу. С тога овде превлађује система разредних наставника, који су уједно и разредне старешине. Гимиазијска је настава претежпо хуманистичка. Зато етички, социјалнп и философски предмети заузимају овде средиште, а око њих се групују реални предмети (природпе науке и технолошкп предмети) и формални предмети (математика, језицн, школске и лепе вештине). При том неговање морално-характерне воље долази на прво место, а томе служе подједнако образовање разума и развијање осеКања. То би био идеал гимназије. — Према томе, гимназија не би смела имати иретежно филолошки характер, као што се то чешће налази, него она треба да има етички, нли хуманистички, или класични характер у том смислу. Тако ће се она сачувати од непрактичнога идеализма и од тешкога и досаднога Формализма, као што се и реалка мора. чувати грубога материјализма и моралнога утилитаризма. Према овоме што је напред речено, у гимпазијском наставном илану распоређују се наставни предмети овако: I. Прво место заузимају етички предмети: 1) веронаука и етика, 2) народна и општа историја, 3) народна књижевност и туђе литературе (римска, грчка, немачка, Француска, руска), 4) ФилосоФска пропедевтика. II. Друго место заузимају филолошки предмети, због разумевања и проучавања оригиналних етичких предмета, дакле нарочито због литературе, и то: 1) народнп или матерњп језик, 2) стари језици (грчки и латински), 3) нови туђи језици, који имају богату литературу (за нас: немачки, Француски, руски, италијански, енглески). Обично се уче оба стара језика и још два нова, од којпх је један Факултативан. За нас би грчки језик, с културно-историјскога гледишта, био важнији од латинскога језика; али се, због научне везе с образованим западним народима, даје већа важност латинскоме језику. Од живих језика за нас су најважнији немачки п Француски језик. III. На треће место долазе ириродно-математички предмети, нарочито због хармонијскога образовања, и то: 1) геограФија, 2) јестаственица, 3) Физика и хемија, 4) аритметика и математика. Математика заузима важно место због Формалнога образовања. IV. На последње место долазе школске вештине: 1) граФичке вештине: цртање, лепо писање и стенограФија, 2) певање и сви-