Просветни гласник

437

лпјцу". Сиболдова карактеристика протозоа важи и данас са врдо маленим нзменама; само што се данас удара јачим гласом иа то да су то једноћел.ијчни организми. II тако ,иод иротозоама разумемо, по ВМвсћН-ју, организмс, који се састоје из дигло једне ћелијце или из груие — колоније — једнаких нростих ћелијца, а које се по својим физиолошким, животним појавима (храљсњу и измени материја у опште, ио надражљивости и иокретању) попашају као типске многоћелијчне животнње". У њих спадају: Кћ12орос1а, 1п1'и8опае и 6те§аппае. Тело у ових протозоа, као и у свију нротиста, јесте органска материја, коју називамо протоилазмом. II ако нротоплазма врло често изгледа, да је врло једиолика, ипак, ако се најпажљивије иснита, показује, извесну грађу — структуру. Протопласма је у облику мреже, у чијим окцима налазимо друге супстанцнје, примљену храну и њене отпадке, као и продукте одлучивања. Тако је већ и у овој материји ваступило диФеренцирање. Ну сем овога налазимо у протопласми обично и неко особито тедо, које пма одређени СФеричан или елиптичан облик п које зовемо једро или пис1еиз. На једру разликујемо обично чвршћу оппицу од уиутрашње нротонласматичне садржине, на којој, завреме живота, разликујемо такође мрежасту структуру и једров сок у окцима ове мреже. Протопласма и једро чине дакле карактеристичне састојке у телу протозоа. Протопласма стоји у вези са спољним светом, са кретањем и осећањем, прима храну и мења је и напослетку одлучује непотребне састојке. Она је према томе представник и носилац жнвотних појава; нокреће се и реагује на надражаје. Једро пак регулише ове животне појаие, а суделује при множењу. Сем једра иостоје у инфузорија још и други облици, о којима ћемо доцније говорити. Структура једра и протопласме показује, да је тело у протозоа и у најпростијим облицима, већ врло компликован организам. Сад да видимо како се диФеренцира тело у протозоа. Протопласма, која иначе преставља тело у протозоа, врло је променљивог облика, па с тога п тело у њпх, за живота, иема одређених граница, већ, (жао што је случај у Шшорос1а и у неких Г!а(1ш1апа) непрестано мења облик пуштајући своје протопласматичне наставке. Наставци су час пошироки, граде струју у извесном правцу (атоећа), час финији , прости или разгранати (као у ГогатшЉга и неких КасИо1апа). Овп наставци, који се иепрестано мењају, називају се РзеиЉропгае и могу бити карактеристичнн за многе одељке. Псеудоподије нли се налазе на целој површини тела, те тело добија зракаст облик или су ограничене на један део тела. Протопласма се у псеудоподијама креће у центриФугалнон правцу ка периФерији и центрипетално дакле натраг, носећи собом сићушна зрнца. Суседне псеудоподије могу иеђусобом да се слију, те граде лачине или мреже. Али у самој протопласми псеудопрооветни гласник, 1900., 2. 29