Просветни гласник

438

11Р0СВЕТНД ГЛАСНИК

подија могу да наступе диФеренције, услед чега добију јачу стадност у облику (у Еа(Ио1апа). Псеудоиодије имају врло велику вредност за организам; јер врше на њему вр .10 важне Функције. Тако оне служе као локомоторни органи у свију ЕМгоросЈа, што на дну воде живе. Ово се најбоље посматра у Атоећа, где се за нруженим псеудоподијама дедо тедо повдачи, тако, да наступа кретање теда у извесном правцу. Још је већа нутритивна вредност псеудоподија за Кас11о1аг1ае и Кћшјрос1а као што ћемо доцније видети. А да протопдасма у ових органпзама донекле и осеКа , видп се по томе, што она на надражаје реагује. II тако дакде псеудоподије чине опажаје о ономе што бива у окодини. Већ у Атоећа налазимо да наступа диФеренцираае протопдасматичног теда у два деда: у саољни, који није тако мек као унутрашњи, који је мекши иди је течан и у коме налазимо многобројна зрнца. Спо.ђни се део зове: ес1ор1азгаа а унутрашњи епп,ор1а$та. Ово исто вреди и за нсеудоподије. Чим спољни део теда иди ес!ор1азта постане чвршћи, конзистентнији, промене се одмах хемијско - физички ; развитак псеудоподија буде ограниченнји и ес1ор1азта не може да вршн јаче екскурзије. А.и ово је стање у многих Рго1огоа само увод у разноструко диФеренцирање. Тако у 0-гедаппа надазимо већ као крајњу границу теда, танку и резистентну опницу, која је често уздужно пругаста и називамо је СтгсиЈа. Под њом се налази обични један светлији слој Ес1ор1азте који је одвојен од ендопласматичне масе, у којој налазимо многобројна зрнца и која изгдеда да је седиште контрактидности теда. 0 даљем диФеренцирању ес^оркзте говорићемо доцније, а овде ћемо само поменути, да се слично овоме понашају и Шизопае, у којих. такође надазимо свуда Си1иси1-у где год Није развијена нарочита љуштура, која у осталом и није вишта друго до јаче развијена Си1иси1а. Са диФеренцирањем тела у ес1ор1а8та и епЛорквта смањује се активитет протопласме и с тога се појављују на површини тела направе,. које служе као компензација за псеудоподије а изводе се од њих дедимице. Тако већ у многих нижих протиста налазимо нодугачак протоиласматички наставак, који се од осталог теда раздикује, не само својим обдиком, већ и својим радом, а то је бич или јЧадеИит. По овом. наставку и назнвају се многе протисти и којима их надазимо, Иа§е11а1ае. Бич се врдо брзо и енергично креће у служи поглавито за покретање теда са свога места. И ако се кретање овог бича разликује од кретања, протопласме, ипак бич (а може их бити и више) није ништа друго до диФеренццрана протопласма. Ово диФеренцирање може, кадшто, да буде само темпорерно; јер има и такових бичева, који, као нсеудоподије, могу да се увуку у тело и постану сасвим једнаки са самом пдасмом. Овакове бичеве налазпмо и у Шизопа; али у ових су наставци тањи и покривају већу површпну тела као треиље или СШае.