Просветни гласник

НДУКА II НДСТАВА

439

Трепље се јављају као неиосредна продужења ектопдасме, која пролазе кроз кутикулу п врло се лако крећу. Трепље налазимо, нли само на ограниченим деловима тела око усног отвора или су распрострте по већим просторима тела или по делом телу, где су, врло често, расподељене врло правилно. И према овом распореду трепаља и деле се 1п1'изопае у разне групе (НоМпсћа, Не1сго1пе1ц1, Нуро1псћа и Репћчсћа). Као модиФикацију ових трепаља налазимо чврсте чекгте б4у1ошсМа, које могу бити чак и пљоснате и обично су у вези са деловима тела што служе за кретање. Иначе и чекиње као год и трепље, служе за покретање тела. Напослетку овде спадају ундулирајуће опнице, које налазимо, у неких Шизога, око усног отвора, и које са ас1ога1-ним трепљама врше нутритивне радње. И тако дакле где год тело долази у коитакг са својом околином, налазпмо читав низ дпФеренцирања — протопласматичке наставке, којн служе као посреднпци у многоструким односима са спољним светом. Сем ових диФеренцирања, налазимо да се и сама ехор1азта диФеренцира; тако у неких инфузорија (Рагаташае, Каззи1а и т. д.) налазпмо чвршће шиичице (Тпсћосуз1ае), које у неким случајевима могу да избаце чврсто танко влакно п подсећају на жарке у Сое1еп1ега1а. Чак и некп особити контрактплни облици, који би се могли упоредитп са мишићним влакнима, развијају се из ектоплазме и пошто они морфолошки нису мишићи и ако се физиолошки слажу са њима, то их називамо по Наескећу иривидним мишиЛгша или Муорћап- има. Ове контрактилне облике налазимо у Шизопа у свима већим одељцима а нарочито у Но1оШсћа н Не^егоћчсћа. Најјасније се впђају у великих облика из рода 81еп4ога, Ргогос1ои, 8р1гоз1;от1т1, где теку час лонгитудинално а час у облику спирале. Да ови облици нису јединп контрактилнп апарати у инФузорија, доказује се тиме, што и кад их нема на телу, ово је опет у стању да изврши енергичне контракције. Из нротопласме у нротозоа одлучују се и диФеренцирају још и многоструки облпци екелета и љуштура. Просте љуштурице овалног облика са једним отвором, налазимо већ у неких Атоећа — (БЈШи^Ја, АгсеПа). Љуштурица је овде час мекша а час тврђа, примајући у себе страна тела. У некпм случајевима, протопласма може да иређе преко љуштурице и да је сасвим окружи. Комиликованије облике налазимо већ у ФораминиФера, где, од једне просте округле љуштурице, постаје љуштура са више одељака — коморица, које су рупицама међу собом у вези а н порама комуницирају са, спољннм светом. Ови облици са више коморица називају се Ро1уИга1атга, за разлику од оних са једном коморицом — МопоЊа1атга. Љуштуре могу да добију особиту чврстоћу услед креча или силицијумове земље (ређе Ро1утогрћта, Кошошпа), која се у њпма наслаже и према томе, како су коморице једна према другоЈ 29*