Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

44.3

космо, само за време примања хране и ишчезне одмах, чим храна уђе у паренхим тела. На цевастом ждрелу налазимо кадшто и трепаља (Рагатаесшш аигеНа и ђигзагја) шш једну ундулујућу опницу итд. Нарочитог отвора за избацивање непотребннх састојака (Су1ору§е) мало има стално, већ обично за кратко време, кад се ови састојци избацују. Овај отвор илн чмар обпчно се надази на задњем делу тела; али се ово мења, тако, да може бити и на предњем делу тела, у близинп уста (8(;еп1ог). Из свега овога види се, да је протопласма примила на се Функцпју органа за варење; али и ако је ова Функција локализована, ипак још није орган за варење изражеп јасно. Протопласматичко варење је, дакле, подобност свију протозоа, које чврсту храну примају. Где протопласма није промењена на иовршини тела, ту свуда може да прими храну и да је промени; где је пак наступила диФеренција протопласме, развијају се извесне направице за примање хране у само протопласматично тело. У неких протозоа, гато живе као паразпти, и примање хране биће прилагођено према начину живота. Овде храњење бива ендосмотичним путем, кроз кортикални слој тела. То је случај у Оге§агша и неких инФузорија (ОраНпа). Све ове диФеренције, које смо до сада у кратко прешли, иостале су од протопласме. Али сем протопласме у телу протозоа имамо још један важан део, без кога организам не може ни ностојати, а који има нарочиту вредност за множење организма, а то је једро (пис1еиз). Множење овнх организама бива већином деобом иротоиласме, а овој нретходи деоба једра. Међу В1шорос1а-ма деоба тела бива у Ашоеђа или док су у слободном стању или када су зачаурене. Исти је случај и у НеНогоа. Деоба организама може бити или у два дела, и онда структура матерпнског организма ирелази потпуно на оба. потомка, и тек у дужем времену услед продужене деобе, постиже се већи број потомака; нлп деоба бива на тај начин, да се организам од једном подели у више делова, од којих сваки добије своје једро и одвоји се за се. И један и други случај постоји у радиоларија, у којпх и централна чаура суделу.је при множењу. И у ФораминиФера налазимо деобу у разним облицима. Као нрелаз ка плођењу органнзама налазимо еиајање ил коиулацију двеју индивидуа. У овом случају нова индивидуа не иостаје само из једне једине индивидуе, већ из две, и на тај се начин осигурава, одржање Феле. Копулацију налазимо већ у Оге§апп-а, а налазимо је и у 1п1'изопа, у којих једра играју главну улогу. Ми у њих разликујемо једно повеће или главно једро — Жасгопис1еи8 , и једно мање нлп споредно једро — МГсгопис1еи&. Обе индивидуе, које ступају у везу или копулацију, приљубе се на извесном месту и донекле потпуно слију. Макронуклеус се сад распадне п раствори, а микронуклеус, који је обично вре-