Просветни гласник

444

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

тенастог обднка, нодели се такође, али од овнх делова остаје самО' једно, нз кога постају за тим два нова једра. Једио једро остаје у индивидуи, где је постало (стадионарно једро), а друго прелази у другу индивиду, тако, да обе индивидуе измењају своја једра. Сад наступа спајање стационарног и оног другог једра, што је претпло из друге нндивидуе и из овога новог једра на раван начин, постаје опет главно и сиоредно једро, које се, пошто се сврши копулација, понашају као и пре. На овај се начин једро копулациј ом регенерише. Сем множеаа деобом и копулацијом, има у протозоа још множење и клијапем и иуиље-њем, које је у тесној вези са деобом. Код пупљења се нова индивидуа потпуно одвоји од матерннског организма, а код клијања дуже времена остаје с њнм. Ну овде има многобројних прелаза. Са овим процесима у вези је и постанак животињских колонија (Согтеп), које налазимо и у протозоа. Ове кодоније иостају клијањем или непотпуном деобом, а индивидуе, које тако постају, у вези су на врло разан начин. Веза може бити повремена или трајна. Значај је ових колонија у томе, што поједина лица, што чине колонију, боље се хране у заједници, а имају и заједничку заштиту. Међутим, ова веза појединаца у заједници представља већ виши ступањ развића према појединим индивидуама у протозоа. б), Постанак и развитак метазоа. У протозоа видели смо, да се цеб организам састоји из протопласме и једра, да су диФерентоваљем из протоплазме постали многоструки облици и да у једру и околној протопласматичкој маси лежи оно, што је заједничко за све протозое. Овако просто стање у развитку налазимо п у организама, који су ван протозоа. II они се састоје из елементарних делова — протоплаеме са једром, које називамо ћелијцама. Али и у протозоа има животних појава, које су од значаја за савршеније облике живота. Тако, у неких Огедагта, тело је подељено у два дела који нису једнакн. Овде се већ показује тенденција, да се развије нов део, који ће са првобитним бити бар сличан. Већ већи ступањ савршенства налазимо у колонијама (согшие), које би могли назвати индивидуама вишег рада. У колонијама је не само број појединих лица различан, већ и однос њихов према Согпшз-у. Тако, у неких, постоји већа а у других мања самосталност лица. Па и трајање ове везе дица у колонијп може бити променљиво. Али колонија увек постаје од једног лица, које се подели у два продукта, који остану у везп; и даљом деобом изазивају већу компликацију колоније. У колико је већа самосталност појединпх лица у колонији, у толико су мањи делови за екзистенцију саме колоније и у толико је лабавија веза између појединих лица у колонији и обратно. И тако дакле ове трајне колоније, које су постале из једног лица, које одговара једној ћелијци, чине ирелаз ка организмима, што су над