Просветни гласник

НДУКА Н НАСТАВА

445

протистима. Ми пх виђамо већ у најнижих биљака а има их и у животиња на ниском ступњу развијћа. Све пак животиње које су савременије од протозоа називамо теГаиоа ио Наеске1-у. МеЂагоа-е се састоје из многобројних ћелијца, које пак имају релативно најмању самосталност, а све су постаде, као год и кодонија у нротиста, из једне једине ћелијце. Ова се ћелијца зове јајна Аелијца и састоји се из протопласме и једра (пис1еиз) и једарцета (пис1ео1из), без опне и представља организам сличан амеби, јер се може да креће, као год и амеба. Метазое се одликују, дакле, том особином, да њихов организам, ма како јако бно развијен, иостаје из једне једине %елијце и у томе лежи она важна спона са најнесавршенијим организмима — протистима и оним облицима, које називамо протозоима. Порекло дакле сваког метазоа јесте јајна ћелпца и у томе понавља метазоички организам развитак протозоа и у исто време објављује, да је из њега постао. Као год што су колоније нротиста постале деобом једне ћелијце, тако су и савези ћелијца у метазоа (ткива, органи) постали деобом једне ћелијце. Ћелијце, које су остале у трајној вези међу собом, престављају елементарне облике метазоичког тела. Ми се овде не можемо упуштати у описнвање ћелијце, њеног облика и делова и њеног живота. То остављамо за другу пригоду, већ ћемо овде само да утврдимо, то, да се Иелијца састоји из живе аротоиласме и има све особине једног организма, т. ј. прима храну и асимилује, одлучује непотребне састојке, може да се креће, расте и множи се. Најважнпји је састојак ћелијце округло пли овално једро (пис1еиб) са течним или зрнастим садржајем — зрнцима или једарцима (пис1еоП). 11од микроскопом а са већим увећањем види се, да и ћелијца, као год и ћелијчно једро није хомогено, као што се некад мислило, већ да има Финију гра.ђу. На ћелијчном једру разлпкујемо: једрову суистанцију, која се састоји из читаве мреже влакана (8роп §шр1а8та) у којима леже .ситна зрнца и једров сок, беланчевинасту течност (Нуа1ор1а8ша), која испуњава просторе између влакана. Једрова супстанција пак састоји се опет из двојаке материје, које се и хемијски и физиолошки разликују: једна се бојама (кармином, хематокслином, саФранином и т. д.) интензивно боји и зове се хроматин а двуга је индиФерентна према бојама и зове се ахроматин. Ћелијчно једро од велнког је значаја за рад и живот саме ћелијце. У сексуалних ћелијца (јајних и семених ћелијца) једро деобом хроматина преноси у наследство потомцима карактере родитеља. Ми смо мало час иоменули, да све ћелијце једног организма воде своје порекло од једне једине ћелијце — јајне Келијце, која има све карактере ћелијца, што их мало пре описасмо. И она се састају из протопласме, има и једро и једарца и множи се деобом ћелијчног једра, као и остале ћелијце.