Просветни гласник

ХРОНИКА

621

1. Учи се Француски илд енглески језик. Особито тешка места могу се немачки тумачити; 2. Превођење на матерњи језик ограничава се само на оне случајеве, где на то нагоне Формалне тешкоће; 3. Само у неким нриликама потребно је вежбање у превођењу на туђ језик; 4. ГрамаГика да је прегледна и подељена на главе, попуњена упоређењем с појавама других језика. У осталом, наглашује се, као додатак лектири, стилистичко-идиоматска страна туђег језика, и да се пробуди разумевање синонимике и етимологије; 5. Разредна лектира, чинећи наставно језгро, претежио да буде модерна проза. Избор да се чини по овим гледиштима: а) Да лектира не служи само литерарно естетичким смеровима, већ и познавању туђе народности, њених државних, друштвених и економних односа. У сваком разреду треба читати једно главно дело из л.епе књажевности, а осем тога за претпоследњи виши разред: обраћање нарочите пажње не најважније моменте историјске, домаће геограФије и престоничке топограФије, у колико то није раније учињено; за највиши разред: увод у историјске периоде, који су од пресудног значаја по садашње стање; разговор о зиачајним дневним догађајима. — ћ) На технолошко ириродне науке освртати се нешто мало. — с) Од песничких дела давати првенство онима, која су замашнијег зиачаја и надионалне боје. Да се лектира за сваку школу по једноликим гледиштима утврди, при чему да се имају на уму поједини разреди. Уз тезу под 1. тежити још и за тим, да се коментари за дотичне писце на туђем језику напишу и да се употребљавају речници с једним језиком; . б. Ллтерарном исторпјом толико се бавити, колико то траже гледишта под 5. о лектири у појединим разредима; 7. Приватна лектира може, поред (претежно модерних) литерарних сваковрсних дела, обухватпти још и научне и техничке комаде; 8. Декламације, нарочито драмске сцене, јављају се при школским свечаностииа као битно помоћно средство; 9. Годишње да се изради 8—10 краћих слободних писмених радова, већина под клаузуром, у виду преиричавања и подражавања. Ну могу се п згодни немачки иредмети на туђем језику поновити. Сем тога диктати и погоднп угледни преводи с туђег језика на матерњи." При примању ових теза није било једнодушности ни код крупнијпх ствари, а камо ли у свима појединостима; морала је отпасти и једна цела предложена теза. Трећега дана говорио је про®. др. Јон Кох (Берлин) „0 садашњем стању испитивања Сћаисег-ова рада, 1 )" при чем је, у главном, саопштио

Ј ) Сћаисег, »отац енглеске иоезије«, жпвео је у другој половини 14. века.