Просветни гласник

I

620

просветни гласник

Тачка I. Желети је, да се на свииа неиачким уииверзитетима, где још није учињено а) за енгдеску Филодогију поставе стални редовни наставници; Т>) одакшати представницима нове Фшшлогије борављење у туђини; с) да се постави рођени Француз или Енгдез за дектора и да буде пристојно награђен. Тачка II. Желети је, да се у свима вишим школама, где још није учињено, а прилике су згодне, а) обрати више иажње на мал.о слободннје методе у настави нових језика; ђ) при испитима, место самог превођења, давати да се раде и сдободни задаци. Тачка III. Желети је, да у државама с вишим реалним школама, њихни абитуриенти, као и гимназијски и реалски, имају права на студирање нове Филологије. Око тачке III отворила се дужа дебата, и тек је после гласања прпмљена, па ипак не једнодушно. За предложени став гласало је 95, а 55 били су нротивнн. Узрок је тој несугласици, што се у тим вишим реалним школама не учи латппски језик, који је за новпју Филологију неопходно потребан. За ученике тих школа морао би се, у сваком случају, завести ириправни курс. Последња тачка првога дана био је рал, доцента др. Матије Фридвагнера (Беч), са^а универзитетског проФесора у Черновицу „УченЉе госпође Стаел у романтнчном покрету у Француској". Говорник прнма Бринетијерову дефиницију, по којој је романтика иостала од три утицаја: Француске Револуције, северне- литературе и немачке Философпје, па испитује однос госпође Стаел према та три Фактора. Поред нових плодних мисли има код госпође Стаел погледа, који су застарели и за 18. век. Њена се књига Ђе 1'А11етадпе сувише прецењује, јер су и пре ње и поред ње, многи књижевници емигранти писали о њој пријатељски. Не треба претеривати у цењењу њене заслуге, што је ширила немачку философију по Француској, јер су главна дела Канта, Фнхтеа и Шелинга убрзо по штампању преведена на Француски језик. Али ма да се говорник мора оградити, ипак помиње да је њена слава оправдана. И ова тачка дневнога реда наишла ,је на одобравање. За прву седницу била је објављена и тема директора Франца Дера (ФранкФурт на Мајни) „Шта смо урадили у 1886. год., а шта остаје да се уради?", али је, на велико жаљење чланова, морала изостати због говорникове болести. Други дан одређен је за дискусију о предлозима др.Тустава Вента (Хамбург), изнесеним још на прошлом збору у Бечу. Његови се предлози тичу виших разреда реалних завода и после дуге и живе дебате доигло се до ових резултата: „Узевши на ум, да увођење туђвх језика представља идеални наставни смер, и да је туђ језик најприродније средство, да се дође до познања, туђе народности, главни збор прима ове Вентове тезе: