Просветни гласник

41*

ХРОНИКА

ДЕВЕТИ ЗБОР НОВИХ ФИЛОЛОГА У ЛАЈПЦИГУ Д—7. јунија (по нов.) 1900. год. Друштва Нових Филолога биће пршшчан број по свим крајевима нростране иемачке царевине, а заснивају се већ и по Аустро-Угарској. Број чланова већ је 1250, од којих су њих 200 дошли као изасланици на девети збор савеза поменутих друштава. Прошлл збор држан је пре две године у Бечу са много мањпм бројем чланова. Овогодишњи пак ■сјајан састанак јасно сведочи, да рад Нових Филолога врло брзо напредује. После кратке нретходне седнице изасланичке, збор је 5 јунија отворио проФ. др. Рихард Вилхер у универзитетској аули. Сем изасланнка, чланова појединих друштава, било је и врло угледних гостију: саксонски министар Сајдевиц, управник Лајпцига др. Трендлин, ректор универзитета др. Киршнер, а сем аих изасланик Француског министарства за јавну наставу и изасланици аустријске, пруске, италијске и руске владе, па чак и један од стране енглеских Мових Филолога. Прва прочитана расправа била је: 0 иореклу ромтских језика од проФесора бечког универзитета др. Мајер-Л.ибке-а, у којој је покушао да докаже, откуда данашње разлпчности у поједииим романским језицима. Сматрало се до сада, да је на то највише утицало време поромањивања појединих земаља и мешање латинскога језика с језиком покорених народа. Либке мисли, да су та два чиниоца мање учинили, а да, су највише утицали саобраћајни односп и политички развитак које земље, и наводи неколико примера, да би ту своју поставку доказао. Расправа је код слушалаца одушевљено примљена. НроФесор Вилхелм Фитор (с Марбуршког универзитета) тражи, да се приме његове тезе за поправљање наставе у новнм језицима. Око његова предлога настала је прилична дебата, докле нпје усвојен од при.ликс у овом облику: