Просветни гласник

656

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНПК

Телесно вежбање за женскиње. — „Соколски Веснпк" доноси у првоме овогодпшњем броју свом расправу др-а К. Герсона , воју овде у кратком изводу саопштавамо. Утезање грудног коша веома убитачно дејствује на организам жена и девојака. Оно им одузима снагу и срчаност, јер необично прптеже: срце, плућа, прну џигерпцу и желудад. На тај начин отежава се радња тих органа, која је неоиходна за телеснп развитак. Устезање грудног коша спречава ширење плућа у довољној мери, те се на тај начин успорава дисање. Због тога плућа не могу у довољној мери да приме из ваздуха кисеоник и угљену киселину ради обнављања крви. А рђава крв рђаво храни све органе. У исто доба утезање грудног коша изазива мане у срду, душевну тромост, главобољу, зујање у ушима и рђаво расположење. Стезање пак желудца и црне џигерице изазива желудачни катар, загушљивост, жучне болести, нерасположење за јело, затвор и др. Против тавог неиријатеља, дужност је лекара н учитеља да се енергично боре свпма средствима. А једно од најбољих средстава јесте баш телесно вежбање. Одбадивање доменутих угега потребно је тражити не само за време трајања телесног вежбања, већ и за део живот. Телесно вежбање најбоље је средство не само за ојачање тела, већ и за облагорођавање свију облика његових. Нарочито телесно вежбање на справама згодно је за тај циљ. Но треба избегавати одвећ јака узмахивања, јер се њима нежније женско тело сувпше замара. Исто тако ваља избегавати нагле потресе, нарочито скакање у дужину. Препоручљиви су само таки скокови, којн се изводе поступно, без наглих прелзза. и опасности. При вежбању у онште потре-бни су чести одмори, да би се митиићи могли опоравити и освестити за даљи рад. Претеран рад њихов може •бити само од штете, јер спречава тело у развитку. Због тога се не треба

вежбати до потпуног замора, до потпуног исцриљења снаге. Вежбање с ђулетима нарочпто се може препоручити, јер јако утиче на развијање мишића, нарочито грудних. Јапанкиње, ноје не носе мидер, имају еластичне, сведене груди и гипка плећа до најдубље старости. Вежбање с ђулетима мора бити спојено с методичним вежбањем дисања, наравно у чистоме зраку. Вежбања дисања ваља да претходе свима другим. За вежбање с ђулетима довољно је пола часа дневно, али систематскн и без прекида. Нарочито код учитељица треба тражитп довољну спрему у погледу телесног вежбања, чије се последице јако опажају код девојака, не само на телу, већ и на души. Из расираве проистичу, у главном, ови захтеви: 1. Званична забрана ношења тесног одела, иарочито грудних утега (мидера); 2. Свакодневно вежбање ученица, у присуству својихучитељица, по пола часа, и 3. Више захтева при испитима учитељица телесног вежбања. * Дужносги шнолских лекара у Прагу. — Школски лекарп у Прагу имају ове дужности: а) да. почетком сваке школске године исиитају и прегледом утврде : колико има ученика кратковидих и наглувих, па према томе да предложе, коју децу ваља ослободити од телесног веџбања, цртања, иевања и ручних радова. У исто доба да определе, која места у школи ваља да заузму дотичнн ученпци; б) да бар једном у месецу изврше преглед над школама основним, грађанским и забавшиним у своме кругу, па о дечјем здрављу и стању завода у опште поднесу извештај; в) да издају иисмену дозволу, када дете после болестп може школу походити и да определе у коме случају ваља дете ослободити од школе.