Просветни гласник

658

просввтаи гласннк

Тааа у сенсксш магацину подиње извесно врење. које сену даје особиту каквоћу: сено добија више укуса и стока га радије и више једе. Шта више, овом праксом, сачувају се најделикатнији а и најхрањивији делови у сену, на име: танке сламке и стабљике, цвеће и лишће, а који се нри дужој манипулацији са сеном крзају и дробе у прашину, кад су са свим суви. Планинци чак такву важност иридају томе, да се дакле изврши у магацину врење сена, да у случају, када је унесено много суво, онн ову грешку исправљају, уносећи у сено неколико нарамака зелене траве да се „скува," веле они. Али баш тада треба припазити, да се сено у магацину само собом не запали, јер је управо тражено врење узрок овом занаљивању. Да бн се ово отклонило, Меч саветује, да се никад не уноси трава истог дана. када је покошена, него тек после пошто је била изложена један дан врелом сунцу; тада ће битн довољно сува. Осим тога, сеио треба у магацин слагати све слој ио слој сваког дана п слојеви да не буду много дебели. Најпосле, ако. би и иоред све пажње, сено у магацину дошло да тачке врења да се хоће да запали, тада треба учинити неколико ноширих иросека (одушака) у сену које ври, и то ће бити довољно да га охлади, алн пре запаљења. * Утицај Рентгенових зракова на ниже животиње. — АхепГеМ из Регоиве-а брижљиво је испитивао о осетљивости ока у нижих животиња према Рентгеновим зрацима. Експерпментатор је изабрао балегара бсагаћаеив 5{егсогаг1и8 Е,), муху, ичелу и мокрица (Ошзсиз зсаћег), које је метнуо у једну кутпју иола од дрвета иола од олова, па је на ову иустио Реитегове, х-зраке,

Сви инсекти затворени у ову кути7у, с места иобегоше из дрвеног дела, да се скупе у оловном, што дакле сведочи, да дејство х-зракова на њих беше пре непрпјатно и да се они знађаху добро заштитити. Да би показао, да дејство х-зракова ови иисекти добро осећају очима, Ахеп:Ге1<1 је, пошто је ослепио неколико животиња, на којима је правио оглед, утврдио, да ове животиње више не бегаху из кутиног дела, кроз којц су пропуштани х-зраци. С друге стране знамо за огледе Ћ г ећег-а из Са.ззе1-а, који је за све узимао животиње без очију, тако н. пр. ларве од Агус^ез па81согшз. Извесан број ових ларви био је унео у једиу кутију за цигарете, у којој опет беше једна метална кутица отворена с једне стране, и све то беше изложено Рентгеиовим х-зрацима. Пос.ае веома кратког времена, ларве се почеше живо кретатп, и после једног часа, оне све беху утекле у металичну кутијицу. Изгледа дакле да код ових бића, лшпених видног чулног органа, Рентгенови зрацц чине надражаје на нервне окрајке кожног обмотача, који је овде, код ларВе танак и нежан. 31. М. Т. * Опадање рада разума у англосаксонске расе. — Енглески писац Н, Е1з(1а1е тврди, да је опадање рада разума у англо-саксонске расе чињеница која не подлежп сумњи. Он иалази, да модерни живот и разне околностп у садашњости сметају много индивидуалноме развитку разума. Један је од битних узрока штетноме утидају спољнпх околности тај, што су рецептивне и продуктивне способностп нашега органа мишљења оштро развијене, те кад се мозак умори у једном правиу, онда не може с успехом да ради у другом правцу. С тога се способност за слободну самосталну продукцију затупљује, кад се развнјају неорекндно саме рецептивне спо-