Просветни гласник

558

ПРОСВЕТНИ ГЛАСННК

На крају крајева могу се сви ови огледи сматрати само као потврда, опште признатог закоиа из искуства, да сваки рад, био он телесне или умне природе, на дуже време, изазива у толико пре умор, у колико је маи.е прекидан одмором. Рггеппс1г у Вирцбургу 1 ) хтео је да испита утицај садањег трајања наставе на аодобност рада, као и дејство уметнутих пауза (одмора) при раду. У том циљу задао је он, да десетогодишњи ученицп испишу једаннут дванаест ставова са приближно једнаКим бројем слова п знакова, а у исто време равнпм по тешкоћи, а други иут да израде по иет задатака из сабирања и одузимања; за нрве задатке дао је 30 минутп а за последње 20 минути. Радови око испитивања предузети се пре почетка наставе, а затим после 1., 2. или 3. часа. При томе између појединпх часова, час није било никаквог, час је био краћп, а час дужи одмор до 15 минути. Резултати до којих је дошао РггепгиЉ били су у томе, да код ученика, услед дужег трајања наставе умна подобност за рад опада; то се утврдило повећавањем броја погрешака и смањивањем броја ученика који су без погрешака радили. Одмори су били сасвим од повољног утицаја, нарочито ионављапа њихова после сваког одсека. С тога он узима, да су дотле употребљавани одсеци за наставу, били дугачки и да су морали бити ирекидани одморима од најмање десет минути времена, у којима би се ученици или одмарали или храном иоткреиљавали. За наставу ио подне, морали би се, по његовом предлогу, оставити само лакши предмети, као што су певање и краснопис. Да споменемо још испитивања Бс1ги1ге- а, 2 ) који је хтео да види, да ли се више уради кад настава траје иола часа или читав час. Он је с тога дао девојчицама од 12—13 година да у два дана наизменце сабирају бројеве од једног реда и да преписују слова. Првога дана мењана су оба рада у одељцима од 25 минути један с другим; другог дана првосе два нут рачунало, на после два пут иисало. Између свака два одсека за одељке давато је редовно пет минути одмора. КгареИп је за овај ред нашао да је неподесан. Њиме се могу још расветлити користи од умнога рада, околност, о којој ми у животу посведневно морамо водити рачуна, али се тим огледима ни у колико не додирује питање, да ли треба настава да траје иола или читав час, јер сви поборници кра&ег времена за наставу требали су да га истављају на супрот дотадањем непрекидном трајању часова учења, док су овде сви одсеци за рад трајали само 25 минути. Они ни у колико нису згодни, да на истакнуто питање одговоре г да ли се садања јединица наставе може означити као узрок умног пре-

') 2еН;8сћ. Гпг Рћу81о1. и. Рзусћо!. <1ег бтпеког^апе. В<1. XIII. 8. 6. —53. 2 ) 8сћи1ге (Хе1р21;г), 50.000 Еесћепаи%аћеп. Бег ргак&сће 8сћи1тапп 44„ В(1. 8. 340.