Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

557

шетку огледа могло се дако утврдити, колико су бројева поједииа дица за пет минути сабрала. Нз ових огледа видела се само брзина којом различни људи раде, односно разлика личне иодобности за рад. И пзвеџбаност је прп томе од великог утицаја. „Брзо новећавање подобности за рад упражњавањем наилази на моћног противника у још бржем дејству умора ". И при тим огледима долази се увек до уверења, да се заморавање не може одређивати истом сигурношћу, којом се одређује и рад веџбањима. ВгсМег') је умесно обратио пажњу на то, да душевнп умор не зависп само од истрајности у раду, него и од расаоложења духа који га прати; позната је психолошка чињеница, да непријатна осећања иду на руку умору, док га пријатна осећања спречавају. „Унутрашњи однос појединца ка раду, који он треба да обави, Фактор је, о коме се при испитивању заморености мора водити рачун. 2 ) Непрестано сабирање бројева од једног реда, које траје по читав час, посао је тако досадан, да се морају при томе појавити непријатна осећања, која наступање умора свакако ускоравају а умну снагу ограничавају". Наравно, да се мора, како вели ШсШег, имати увек на памети, „да је душевни живот састављен из тако замршених нојава, да сваки покушај механичког објашњења већ у напред јасно показује и његову неоснованост".

Огледима са ученицима, које је ШсШег у Јени правио, требало је да се учини поређење о подобности за рад на првом и иоследњем часу ире иодне. У том цпљу дати су у трећем разреду на првом часу пре подне прости једнаки аритметички задаци, који су требали да се израде ј три одсека готово за три четврти часа времена. За неке ученике, који су брже радили, дат је између нојединих одсека сваки пут дужи или краћи одмор, док су други без одмора морали рачунати, те су тиме једнакост а у вези с њом и значај огледа доведени у питање. Резултат је био опште повећавање брзине рада са сваким одсеком; у последњем одсеку су се погрешке умножавале а поправке смањивале. Сличан оглед прављен је четвртог часа после подие сутра дан. II при тим огледима са образовањем глаголских облика из грчкога језика, показали су се јасни знаци све јачег умора. Лична разлика у заморавању појединих ученика падала је јако у очи. Док је код једних наступао у брзо умор, дотле су други остајали и даље готово тако исто чили као и при првом огледу. Нема сумње, да је и овде неопходно потребно водити рачун о разлици у годинама.

') Вг. Сти8(а^ ВгсМег, б1тпа81а1с1ЈгесЈог т Јепа, „ ИпГеггГсМ ипА деиИде Егт&Аипд". НаПе 1895. г | Ту сиада и глад, нарочито нервозна глад, која слаби моћ мишљења, ако се •одмах не подмири.