Просветни гласник

556

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Резултати су се наслањали на 1500 ироба диктирања = 40000 слова.. Битна разллка између рада у јутру и иосде 4—5 часова иаставе огдеда се у разлици о татаости од иросечно 30%. ^авег 1 ) ншао је методом ЂџгдпгзГет-овим и дао .је да 13 —14 дечака и девојчица првих десет зхинути свакога часа (шкодски дан износио је пет часова) раде задатке сабирања и множења, п том приликом се такође показало, да је подобност за рад од првог до другог часа расла, а на против у претпоследњем и последњем часу брзина рада је опадала. Број радова без погрешака сгално се смањивао. До сличних резултата дошли су и други иробама диктирања. Лако је појмити, да се и на тај начин увек показивало све више погрешака и у томе се живо ишло у напред. Еббгпдћаж 2 ) је поред два прва метода употребио и тако звану „иробу иамЛепа која се састојала у томе, да се деци брзо говори један ред једносложних бројева, које они морају журно да испиеују. Но како је ШМпдћаиз сам увидео, да и ири рачунању и памћењу бројева једнострано учествује умна снага , то је он тражио какав метод, који би. захтевао више сложени душевни рад и мислио је да га је нашао у комбинованом раду. Он се састојао у томе, што су се деци, према њиховој моћи схватања, давали текстови из прозе, који су били тако промењени,. да су по.једина слова, слогови и речи пзостављени н замењени цртом, коју су деца требала према смислу да попуне. Они су на, тај начин имали да реше један тежак задатак, јер брзо попуњавање изостављених слова и слогова, као и васпостављање смисла целине изискују увек дуже размишљање тако, да се комбиновани метод није могао сматрати каоупотребљиво мерило за јачину умора. Свакако свим тим експериментима иитање о иреоитереЛењу није било решено. Исто тако нребацило се и то, да погодбе за научне огледе нису стајале у складу са погодбама правих часова у школи. И с тога не моаге ни бпти оправдано, да се резултати огледа без ичега даље примене на односе наставе. КгареИп 3 ) саопштио је резултате, до којих се дошдо сабирањем бројева у једном реду. Л.ица с којима су прављени огледи бида су иди. ђаци или помоћници (асистенти), који су у нарочито за то штампанпм свескама, без прекида, дуже време сабирали једно под друго написане бројеве. Кад би збир прешао 100, онда су се стотине изостављале и сувишак јединица даље сабирао. На знак звона, које је сваких пет минута ударало, подвдачила се црта код последњег сабраног броја. На свр-

Ј ) Хавег (Кбш^аћегјЈ), ТТећег § е 1 8 ^б е Егти<1ипјЈ ће1т 8о1ш1ш11егЈсћ(: 1894. страна 2. 2 ) ЕШпдЈшив, ТЈећег еше пеие МеШоДе гиг РгиСип« §е18И§ег РаЛпјгкеЦеп ипА Шге Ап\тепс1ип& ће1 8сћи1кш(1егп. 1897. 3 ) Ђ. Етп КгареИп (НеМеЊег§), »2иг ТЈећегћиг<1ш1&81га§е' !: . Јепа 1897.