Просветни гласник

37*

НАГКА II ПАСТАВА

555

зади су свој ум у највећој мери, како не бн изостали иза својих нанреднијих другова. Ту ученичку сујету подржавали су ревносно и родитељи, не водећи рачуна о томе, што ће то удити здрављу њихове деде и што ће наступити код аих све оне рђаве последице, које тако нерасудан корак неминовно прати.

Питање о погодбама којих се треба нридржавати, да се телесно разввће у вишим ученичким заводима не спречава, питање је, у самој ствари, чисто., медицинско. И стручњачки прибављен извештај о томе г.хасио је: два часа дневно рада код куће за ниже, три часа за средње и четири часа за више разреде, чине са школским часовима 8—9 часова рада на дан. Сав тај рад се врши још уз то махом седећн, и ако би се он упоредио са радом каквог снажног човека, онда се не би могло издржати дуже време, и при недељним одморима, а да се од тога не осете штетне последице претераног умора. За узроке свему томе изнети су: 1. препуњавање појединих разреда; 2. оскудица довољног надзора; 3. краткоћа одмора између поједтших часова; 4. трајање школског рада. Као опште допуштена мера за више разреде могдо би се утврдити ■8 школских и радних часова дневно, шш 48 часова недељно, док се за ииже разреде тражи много мања мера и у опште 6 сати сматра као довољно.

До краја осамдесетих година при решавању питања о штетности претоваривања ослањало се једино на лично искуство иедагога и лекара. У последњем деценијуму 19. столећа почело се прелазити на исихофизијолошку област, да се нађе мера о стеиенима умора, јер се он и код пажљивих ученика већ после једнога часа нзјављује зевањем и целим држањем тела. Вигдег$1ет 1 ) је био један од првих, који је експериментадно решавању питања у'погледу душевне преоптерећености приступио. 11 —13 годишњи ученици били су за то уиотребљени, да се четири реда •задатака из сабирања и множења израде, а за сваки такав ред требало је отприлике 10 минути. Измсђу појединих одсека рада био је одмор од пет мпнути тако, да је оглед трајао 40 минути. Укупни број ученика, који су у раду участвовали, износио је 162. Тачним изучавањем целога питања морало се најзад до чистих резултата пре доћи но простим искуством. П пре Ђигдегз1еж-а покушао је један руски лекар, Т)г. ВгЈсогзку г ) да питање о умном преоптерећењу школске омладине огледима реши.

') Т)г. Ћео ВигдегвГегп, Ђге АгђеШсигпе егпег ЗсНиГв^ипАе 1891. 2 ) 8гкогв1су, Аппа1. сГћу§. риМ. е4с. Рапз 1879.