Просветни гласник

554

11Р0СВЕТНИ Г.1АСШ1К

ИЗ ШКОЛСКЕ ХИГИЈЕНЕ иише пг. Ђ. Ј. Н. школски лекар

У Из хигијене наставе. Кодико се о правида овог иајважнијег дела хигијене грешидо и колико се и данас греши, — држим, да ми није потребно на овом месту нарочито истицати и у одену тих грешака упуштати се. На место тога, ја ћу овде изнети, по већ раније поменутом најновијем раду Еи1епЂегдВасћ-овом, све главније моменте, до којих се на пољу науке о чувању здравља у том погледу дошло, па ће онда дако бити издвојити од свега тога оно, што би се на наше прилике дало згодно применити. Тај је иут, по моме мишљењу, и подеснији и бољи. Изнети све потребе у томе правцу, збијене у неколико тачака, није, до душе, ни заморна ни тешка ствар, али усвојити све те одредбе и радити по њима, без претходне оцене праве вредности њнхове, и тежак је и неостварљив задатак, као што нам је то већ показадо искуство у многоме чему, баш на пољу саме школске наставе. За доказ тога наћи ће се при излагању у овоме одељку многа горка али истинита потврда.

Ако се у опште под хигијеном наставе буквално разуме метод наставе, који би одговарао науци о ч%Јвању здравља , онда се њој мора дати места код сваке шкодске наставе, како у погледу телесном, тако и у погледу душевном. Код народне школе је, међутим, одржавање и чвршћање. теда претежнији моменат, док се ум, према школским задацима, мање напреже, а и домаћи школски задаци се лакше решавају. Код свих виших школских завода пак, педагошка тежња достиже свој врхунац баш у томе, што се ученицима само такви задаци дају, који одговарају просечном умном дару ученика, а свако се сувишно душ,евно наирезање (Иигтепаде Гп1е1ес1ие1) избегава, јер је ту у питању добивање разностручног знања. Историја педагогије пружа нам примера у изобиљу, како су најодличнији умови још пре толико столећа радили у правцу подједнаког развића ума п тела. Али ми преко тога морамо овде прећи, јер би нас то далеко одвело. Довољно је само напоменути, да се није оскудевало у опоменама, које су ишле на то, како душевно образовање треба да буде у складу са телесннм развијањем и како треба избегавати свако претеривање и сувишне напоре код школске омладпне. Само што су све те опомене остајале врло често скромне жеље, а ученици, обдарени често пута средњим душевним подобностима, напре-