Просветни гласник

ДРЕДДВАЊА

609

картама надртан исти број земљописних предмета? (Није). Него ? (На једној више, а на другој мање). Где их је више? (На већој картп, на којој је насликана само Србија). Разуме се, на већој је карти слика Србијина већа, јер је размер већи, те се с тога могло у њу унети више земљописних предмета него у мању карту. Јасно вам је и без доказивања, да на већем простору може више стати него на мањем. Упоредите ову карту Србије (1:750.000) с овом (1 : 1.200.000) и кажите, на којој од њих двеју има више земљописних предмета? (На првој, јер је већа). Разлика у броју унесених предметајош се јасније опажа, кад се посматрају ове две карте, на којима је Србија насликана (1 :1.200.000 и 1 : 5.000.000). На овој је последњој нацртан тако мали број предмета, да се сви могу на прсте избројити. Из свега тога, шта се даје закључити? У које се карте уноси већи број земљописних предмета, да ли у оне, чији је размер већи иди обрнуто? (У оне с већим размером). За што ? (За то што је због већег размера већа сдика, те већи простор допушта, да се у њ унесе већи број земљописних предмета). Тако је. У карте са свим малог размера, као што је ова (1:5.000.000) уносе се само најважнији земљописни предмети (велики градови, велике реке, планине и т. д.), остали се не могу представити баш и кад бисмо ми хтели, јер размер карте то не допушта. Рецимо да бих желео, да на карти, чији је размер 1 :1.000.000. представим неко језеро велико 1 км. 2 Колико ће пута та површина бити смањена на карти? (1.000.000 X 1.000.000 = 1.000.000.000.000). Тако огромним бројем морамо поделити 1 км. 2 или 1.000.000 м. 2 , или 1.000.000.000.000 мм. 2 Кад извршимо рад добићемо у резултату само 1 мм. 2 , а тако се мали простор не да представити на карти овако малог размера. На чак и кад би га уцртали, он би морао ишчезнути према другим великим просторијама. Упамтите правило: што год је ра-змер карте мањи то се у њу уноси мањи број земљоиисних иредмета и обрнуто. Шта се са земљине површине уноси и уцртава у карте? Како се зову предмети, који се цртају на картама? Да ли се у све карте уцртава исти број земљописних предмета? На којпм се картама црта већи број предмета, кад се узме у обзир размер карте? Зашто? Да ли се сви ти предмети представљају на картама истим знацима? (Не представљају се). За што? Ко зна? Па да ли бисмо их могли разликовати, кад би смо их представили на исти начин ? (Не бисмо). Разуме се. Друкчије се пртају на картама планине и висоравни, а друкчије реке и путови: један знак треба узети за насељено место, а други за манастир; не могу се на карти на исти начин насликати језера и мора, на који -се црта равница или железничка пруга и т. д. Ми ћемо видети редом, којим се знацима представљају на картама свп поменути земљописни предмети. Да почнемо с планинама, јер оне пајвише падају у очи на земљиној површини.