Просветни гласник

ПРЕДАВАЊА

611

Да ли су на обема овим планинама све дртице иодједнаке дужине? (Нису). Него? (Једне су дуже, а друге краће). И дужина цртица није произвољна. Она завпси од нагиба (нагнутости) планинских страна. Што су цртице краће, то су стране планинске стрмије и обрнуто, кад су цртице дуже стране су блаже нагнуте. Јесте ли разумели? (Јесмо). Кад јесте, онда ми кажи ти, која је страна стрмија код прве планппе? (Доња). На картп немамо горе и доле, већ север и југ. (Јужна). Добро је, а за што ? (За то што су па тој страни цртице краће). Ето видите, с оваквих се карата може видети и нагпб планинских страна. Кад планине представљамо као гусенице, онда простор између низова од цртица представља гребен планински. Он је на картама мрк, црн или бео; а на таблп увек црн. Тај гребен показује правац планински. Ког је правца прва планина ? (Североисток — југозапад). Дакле, ове карте показују и правац планина. На колико се начина представљају планине на картама? (На три). Који је први начин? (У облику гусеница). Представи мп гусеппчасто једну планину! Шта представљају низови од цртица? (Стране планинске). Каквом се бојом цртају те цртице на картама? (Мрком или црном). У колико се низова стављају? (У 2, 3, 4 и т. д.). Од чега то зависи? (Од пространства планине). Да ли су све цртице подједнако удаљене једна од друге? (Нису). Него? (Једне су блпже, а друге даље). Кад су цртице гушће? (Онда кад је планина виша). А кад су ређе? (Кад је плапина нижа). Да ли су све цртице исте дужине? (Нису, већ су неке краће, а неке дуже). Шта представљају краће црте? (Представљају стрме планинске стране). А дуже? (Дужима се цртају стране блажег нагиба). Шта представља простор између низова од цртица? (Он представља гребен планински). У коме се правцу цружа ? (У ономе, у коме се пружа планина). Шта се нрема томе може прочитати о планинама с карата, у којима су оне нредстављене у облику гусеница? Са карата на којима су планине иредстављене гусеничасто види се: иространство, висина и иравап иланина, а осим тога нагиб иланинских страна. 0 свему томе пропитаћу ученика на планинама, које је он нацртао на табли, а за тим на карти Србије у размеру 1 :300.000, јер су на њој планине представљене на изложени начин. Наћи ћу на карти Балканског Полуострва од Манојловића (размер 1 : 1.200.000) Гилу, Олимп, Шару п Дурмитор и пропитаћу ученике на тпм иланинама о свему, што су научили. Један од њих наћи ће ми у атласу све карте израђепе по том методу. Осим овог начина планине се представљају и разним степенима мрке или црне боје. При томе се поступа овако: Најниже земљиште наслика се најотворенијом бојом, а што год је земљиште више употребљава се све затворенија боја; највеће висине изгледају тамно мрке пли црне, а делови планина, који леже изнад снежне линије, остављају се