Просветни гласник

ПРВДАВАЊА

617

се на кругу, који иредставља главни иодневак. Један ученпк одредиће на пданпглобу земљописну ширину за 3—4 места. Које линије показују земљописну дужину ? (Подневди). Где се чита земљопнсна дужина на планигдобу? Па где се завршују подневци? (Око стожера). Па ту се чита земљописна дужина. Дакле ? Земљоиисна дужина чита се на иланиглобу на крајевима иодневака око стожера. Одреди ми земљописну дужину 2—3 места! Задаћу ученику да помоћу земљописне ширине и дужине одреди подожај неколиких места. Изнећу Меркаторову Карту и прозваћу једног ученика, да ми на њој покаже све математичке линије. Каквим се линијама пртају на Мер каторовој Карти полутар и главни подневак? (Правим). А подневци и упоредници (повратници и стожерници) ? (Опет правим). Дакле, какав облик имају све линије, које се на глобу цртају у облику кругова ? Све линије са глоба ирецртавају се на Меркаторовој Карти аравим линијама ? Где се на Меркаторовој Карти чита земљописна ширина? (На крајевима упореДника). На којој ивици карте? (На десној или левој). Ученици ће ми на овој карти одредити 2—3 места: земљописну ширину, дужину и положај. Сличним питаљпма довешћу ученИке да увиде, да се на свима осталнм картама подневци и упоредницн представљају или лучним • или правим линијама и то обоје једнако или разлнчно. Тако исто научићу их, да се земљописна ширина и дужпна читају на њима као на планиглобу или Меркаторовој Карти према томе, да ли су линије лучне или паве.р Положај ће тада сами лако умети да одреде. Како се представљају поједине линије на планиглобу, Меркаторовој Карти, а како на осталим картама? Где се чита земљоиисна ширина, а где дужина на свима врстама карата? Како се одређује положај неког' места на земљи ? п т. д. Гепетпцпја целог овог одељка о мрежи математичких линија и ори јентацији на картама. На завршетку ових лекција о картама треба да упамтите и шта је атлас ? Атлас је уређена збирка земљоиисних карата или маиа. Он ћ.е бити добар само онда, кад је израђеи по овим нравилима: 1. Све карте у њему треба да иду природним редом (планиглоб, Меркаторова Карта, мапе појединих континената, карте појединпх земаља и држава, карте своје земље); 2. Карте треба да су исте велнчине или два пута веће, кад треба у њих унети више предмета; 3. Све карте које чине једну целину (Европу, Балканско Полуострво и т. д.) треба да су истог размера иди да им се размери садржава ЈУ један у другом без остатка. Тада ћемо их моћи лако поредити; просветни гласник, 1900., 2. 41