Просветни гласник

832

ПРОСВЕТНИ гллснигс

црта жнвот у том заводу: ,Тамо седи (г. А1тагез) за дугим, зеленим столом; ученице се скупиле око њега, а мајке с пажњом н осмехом г држећи оловку у руцп и књижицу на колену спремају се, да и саме суделују у заједничком рпду. Овде нема ни љубопитљиваца ни равнодушнпх нерадника: проФесор, мајке, деца, снп граде једну породицу; међу њпма једнодушност, разумевање, узајамност, а дело, које врше,. јесте дело заједничко, где је сваки позван да према својим силама иринесе свој удео. Задаће су прегледане, књижпце разматра брижљиво око уиравитељево. Свршио је преглед. Сви погледи упранљени су на њ. Шта ће радити? Мислите, да ће стати на трибину и с ње излагати своју ученост, не брпнући се, да ли га слушатељи разумеју? Не, то није његов метод: он ће као новп Сократ питати своје ученице и у току пропнтивања, вешто удешених, учиниће да се у њих породи дух истине. Може се рећи, да је Акагев бпо одлпчан реФорматор школске методе у тои смислу, што је сарадннштво мајке при васпитању прогласио за значајан и уираво немннован чипилац школскога рада. Али се и у том јавља као чисто модеран педагог тим, што је матерински језик и исторнју поставно као осу, око које се сви остали наставни предмети концентришу, и што је у огппте концентрацију градрва схкатио у пот пуној њеној вредности (Дои(;е5 1е соЛЈшззапсев 8'епсћатеп1"). 11 нрелаз наставе означио је правилно и карактерисгички речима: „Факта, ноређење Факата, конзеквенција морална или ФилосоФија Факата, то јест: впдетп, поредити, расуђпвати, у том је прелаз који је сама природа одредила. У целом том добу, нарочито четрдесетих годпна, налазимо оишти г великп покрет у пптању девојачкога васпитања. 0 ствари се много пише, јављају се листови, посвећенп искључиво девојачком васпитању, предлози законски иду један за другим и марљиво се проучавају, вредно се исиитују наставни планови и васпитне методе, о целој ствари много се теоризује, ствар постаје неминован, неизвежбан предмет свестрана рада, шта више педагошкп писцн, који нису обраћали особиту пажњу девојачком васпитању, били су за ту погрешку карани. Ну, то васпитање девојачко бејаше тако рећи искључиво у рукама људи. Зашта је карактеристнчно, да у добу правога" цветања тих виших девојачких школа у Француској г. 1846, ради у њнма 1255 учитеља асамо 327 учитељица. У то су се доба чули све јачи гласови, да се сама држава прихвати организације виших девојачких школа. Још г. 1842. тражено је, „да се уреде школе девојачке потпуно једнако као и за дечаке, и што се тиче организацпја и трајања студија". Године 1847. говорило се на све стране,да 8а1тагк1у сирема предлог закона у том смислу. Састављала су се нарочита. друштва за потпомагање виших студија женских. Година 1848. и, уређење републике утврдили су те наде.