Просветни гласник

КОВЧЕЖИЋ

833

Те исте године поднеда је и М-те ВаскеИегу министру СагшЛ-у иодробан нлан више нормалне школе за девојке, где би поред општег образовања доби .-ш и стручну и проФесноналну спрему (Есо1е погта1е вирепеиге <1и (1е»ге зирепеиг). Она је замишљала завод красно н мудро уређсп с учионицама, научним кабинетима, радионицама, великим вртом и т. д. Ну, закон од г. 1850. (15. марта), којим .је деФинитивно организовано јавно основно школовање, угушио је те наде. Закон сам, по природи својој, тежио је к тому, да се држава опростп свих обавеза и дужности што се тиче вигаег девојачког васпитања. А за време реакције и владе Наполеонове жпвотарило је свеколико школство у жалоснпм и бедним приликама. Држава се непосредно била одрекла надзора над приватним девојачким школама, захтеви прн учитељским испитима за те школе пали су на најнижу меру, па наравно ни углед школски није могао стајати високо. Педесетих годпна само стручно и продужно школовање стекло је ревносну заштитницу у госпођи Е1. Еетоппгег, којој је пошло за руком г. 1856. да заснује друштво под називом ВссШе пергоГесИоп та1егпе11е роиг 1ез ј.еипез јШев, које се бринуло, да сиромашна деца образују технички у разним струкама рађевина, чиме им би се обезбеднла само стална исхрана. То је ваљда био нрви такав завод уопште, ио чијем су угледу и на другнм местима заснивана многа радничка друштва и школе. Шесетих година (1864) то је друштво названо 8осге1е роиг 1'епзеГдпетеп1 ргојезтжеЛ с1ез (егптез (Есо1ез ЕИза Ветоптгег) и још и данас утиче благотворно, установивши многе школе те врсте, које сада издржава париска општина. Нарочпто друштво (8ос1е1е с!ев есо1ез ргзГезашпаНез саЉоПдиез) издржавало је раденичке школе, којима је у католичком духу управљала М-те Вијаигу. Радосни преокрет настао је тек шесетих година. У,образованим круговима грађанства све више и внше је осећана нотреба сисгематског и једноставног образовања за одраслије девојке. Тој свести дао је пзраза ЈиЈез 8гтоп 2. марта године 1867. у својем значајном говору у Француској скупштини, који је постао меродаван на пољу девојачкога васпитања. Тај мислилац и државник с нагласом тражаше, да сама држава оснује впше школе девојачке, где би жена била образована као достојна другарица по уму (сотра§ие т1е11ес1ие11е) својем мужу, где би била учена с погледом на положај, који ће једиом заузимати у друштву, и на образовање, које добијају њезина браћа. Ствар је енергички прихватио тадашњи министар просвете V. Вигиу, а за његово предузеће (циркуларом од 30 октобра 1867.) засновано је исте године на Сорбони друштво за средњешколско девојачко школовање (АззослаИои роиг 1'еп-