Просветни гласник

834

ПРОСВВТНН ГДАСНИК

8еЈ§петеп1 зесопЛаЈге с1ез јеипез Ш1ез), које је поставждо себи задаћу ,допун>ивати образовање девојака и дати им средстава, да се издигну над основна знања помоћу школовања аналогог специјалним средњим шкодама за мушке". Те су школе одговарале данашњим реалкама, с раз■ииком што се учио и латински језик. Друштво је приређпвало систематске циклусе предавања из иазних научних струка. која су држана у општипским кућама појединих арондисмана париских. „Соигз (1е 1а богђопе", како се та предавања називаху, необично су била похођена п убрзо су стекла најбољи глас. За тим мало по мало и у градовима у унутрашњости почињу се приређивати предавања по угледу на та сорбонска. Али, наравно, успех таких предавања зависио је од разних околности, које се ни срачунати не могу. Није било лица, која би се потпуно и искључиво одала том позиву; то јест, предавања су држали из добре воље или за малу плату проФесори појединих Факултета и дицеја. Ни начин тих предавања није могао како ваља успевати и утицати. То су била тумачења догматичка „ех саЉеДга", као на универзитетима, без икаква пропитивања и навођење на самостално мишљење и властит умни рад. Нарочито пак нова пнституција наилазаше на веома енергичан и смишљен отпор од стране тадањих завода, како манастирских тако и световпих. На челу тих нротпвника стајаше убојити бискуп Бирап1оир, који се читавим низом списа трудио да поткопа поверење шире публике према тим нредавањима. Свим могућним начинима брањена је и доказивана довољност дотадашњег девојачког васпитања, а новотари су оцрњавани, као да им је једина жеља да тадашњем учитељском персоналу одузму хлеб. Кад је настао рат с Немачком, па извесно време престало је приређпвање тих предавања, што се после рата опет продужило, али са силом у много ослабелом. Многи су циклуси били прекинути а нових се јавило само неколпко. Било је јасно. да. та предавања не могу битп деФинитивна и трајна институција. Поред недостатака већ поменутих, мана тог уређења била је у неједноставности уџоенога програма и сврхе, која је свему том учењу била постављена. Негде су држана предавања с гледишта вишег, а негде су се ма10 издизале и над нивом основних и грађанских школа. Слушатељице нису никад биле исиитиване, а такође је и мера способности, с којом су долазиле, била из основа веома различита. А пошто нису биле подељене на разреде, већ су саме по сво.јој вољи бирале предавања, није могло бити ни помена о систематској и методичкој студији. Па и сам 1)игиу имао је у почетку са свим другу намеру: мислио је, да ће та предавања, према задаћи п методички бити раздељена на три или четири године, да ће сваке године трајати 6—7 месеци, да ће бити у вези са задаћама и писменим радовима, да ће слушатељице пред прелаз у виши разред иолагати испите и добијати сведоџбе.