Просветни гласник

КОВЧЕЖИЋ

835

Биж> је дакде са свим природно, што се, посде рата Францусконемачког, кад је обновљен у Француској рад на реФормисању школа, пошло и даље истим правцем. Средње девојанке школе под називом „Бусеез е1 со11е§ез (1е јеипез Ш1ез" биде су установљене, кад је министровао Ј. Реггу, законом Сат. 8ее- а од 21 Децембра 1880.

НЕКОЛИКО РЕЧИ 0 „ПОЉОПРИВРЕДНИМ ПРОДУЖНИМ ШКОЛАМА" И „ПУТНИМ УЧИТЕЈММА".

Читајући поддистак „Пољопривредне Продужне Шкоде" у листу „Тежаку" за 1899 год. Бр. 18., као и расправу „Путни Учитељ као пионир пољопривредног напретка" такође у листу „Тежаку" за 1899. год. Бр. 26., реших се, да о њима изнесем своје мишљење. У подллску „Пољопривредне Продужне Шкоде" изнесено је: ,Како се у Чешкој, која данас спада у најкултурније земље, особита пажња обраћа на привредне шкоде, и да у њој има неколшш внших и средњих, а много нижих „Пољопривредних Школа". У те ниже школе увршћују се и т. зв. „Пољопривредне Продужне Школе", које, како се износи, у Чешкој ничу као печурке на ђубревптој земљи, и то врло лако; договоре се 2—3 учитеља из једнога места, позову сељаке пз тога места, објасне им важност тих установа, који одмах и пристају, јер и сами појимају важност тих установа; договоре се од куда да нађу мало новаца за најнужнија средства, на одмах школу отварају и о томе извештавају Среско или Окружно Пољопривредно Друштво. Кад се шкода отвори и рад отпочне, тек онда долази помоћ и од Средишног Пољопривредног Друштва, и од Земаљске Управе, на и од самог Министарства Привреде. Учитељи у тим школама задовољавају се и најмањим хонораром, а раде у њима вечером од 6—8 часова сваког дана, а недељом 9—12 часова пре подне, а предавања походе младићи 16—20 година. И на крају подлиска желл се, да би се и код нас у Србији могло следовати томе примеру, па да се заведу такве школе, од којих би била велика корист". Итд. Овај је предлог уместан, лепа жеља, а била би и корисна установа. Али мислим, да је, бар у данашње време, немогућно установитн те „Пољопривредне Продужне Школе", на напред изнесени начин. А ево зашто. Зна се, да је наша Краљевина Србија била до пре 84 године — а неколико округа и до пре 22 године — саставни део Турске Царевиие, и да су Турци господариди скоро 500 година. За то време Срби су биди само робови, па као с робовима се и поступало према њима у сваком погледу. И кад се све то зна, онда је лако разумети, да Србин нпје