Просветни гласник

836

ПРОСВЕТИИ ГЛАСНИК

имао ни времена ни згоде, да се за иривреду брине, већ једино само за живот свој и живот својих укућана, и да крије све оно, што му је било најмилије, да му Турци не одведу или однесу. Према овоме Србин је у прнвредном погледу, тако рећи, спавао; а и морао је спавати, кад господар није дао да прогледа. У Чешкој већ те прилике нису биле и ако њом и данас туђин заповеда. Само тај туђин није Турчин, већ други, који гледа напредак своје дрлгаве баш у напретку привреде и просвећености својих народа. Знајући ово, а кад додамо још и то, да је Чешка опкољена готово са свих страна културнијим земљама, и да је и она морала следовати њима, да не би потоиула у то море културно, а с тим и пропала за на век, онда је прпродно, да ће у таквој земљи, која је и иначе доста насељена,. народ више мислити о свом напретку и благрстању, и за толики број година развоја ова свест могла је продртп и у масу народну, да сваку новину, која се као корисна износи, с убеђењем прпма, а особито онеустанове, које им помажу у нрпвреди и писмености. Овакав народ, који је имао оволико времена за развој, лако је заинтересовати за сваку корисну установу, на и за ове т. зв. „Пољопривредне Продужне Школе". А народ, који је изостао за 500 година у напредовању свом, тешко је овим заиптересовати, а особпто за прпватне установе. Он тешко прпводи у дело и установе које мора по закону као нпр. обавезну основну наставу и за мушку и женску децу, а камо ли те ирнватне установе. А то је с тога, што народ још није довољно сазрео, па не може да се нробуди свест у њему, да свака установа корисна, па и ако је приватна, доприноси и велику добит послу самоме. Он је, дакле, услед дугог ронства остао консервативан, јер му је то као аманет остало у наслеђе и воли да очува оно, што сам зна и има; а на све ново гледа као на неку немогућност, превару, пропаст итд. 11а кад се зна, како иде с обавезном наставом народном, онда је лако разумети, што бн бнло с Пољопривредним Продужним Школама, као прнватнпм установама. Остало би се, дакле, само на покушају, без стварнога успеха. Поред тога ми већ имамо школе, које су на закону основане, и којима је дат законом скоро чист пољопрпвредни карактер, а. то су: „Продужне Школе". А да би се видело, колико је дато законом овнм школама у привредном погледу, навешћу чл. 33. закона о Народни.м Школама, који гласи: „У Продужној Школи учи се све оно, што се учи у Основној Школи. Оспм тога, а према месним прпликама и потребама, могу се давати ученицима н стручне поуке из појединих грана Пољске Привреде и Ручнога рада (Пчеларства, Свиларства, Воћарства, Виноградарства, Пчеларства итд.)". Ето какав је карактер садањим Продужним Школама. Оне се с правом могу назвати и „Пољопрнвредним Продужним Школама". Оне ће