Просветни гласник

КОВЧЕЖДЂ

837 •

временом много користи донети с тога, што им је дато скоро неограничено право у ком правду привредном хоће према месним пршшкама, да се крећу. Било је Продужних Школа и раније, пре новога закона о Народним шкодама, али, као непрактичне, нису могле напредовати, јер су и сами учитељи избегавали да у њима раде; па и где су биле отворене, вођене су само на хартији. Данашње пак Продужне Школе практичније су куд и камо од пређашњих, не само с тога, што им је дат пољопривредни карактер, већ и с тога, што се наставно градиво ограничило само на оно, што ће ђацима доцније за лшвот требати. А да су практичније, види се из тога, што се непрестано отварају, те и у првој години законског живота од 1898. год. показао се успех задовољавајући, а разуме се, да ће с године у годину давати још боље ресултате, те ћемо, ако овако нотраје, за неколико година имати у свакоме селу поред Основне и Иродужну Школу. Колика је корист од ових школа, само да се задржи оно, што се учило у Основној Школи? А колика ће тек бити, кад се нешто и ново дода, а особито из Пољске Ирнвреде, у којој наш народ много оскудева са рационалнијим знањем, то ће моћи оценити и дати најправилнији суд они, којн лично раде у Продужним Школама т. ј., који су се о овоме искуством уверили. Многи мисле, да је ово идење једаред или дваред у школу недељно нека дангуба, и да од тога неће бити никакве користи. Ти се много варају, јер се овим добија много и много, што ће најбоље будућност показати. Нема сумње, да је корист велика и само од тога, што бп деца долазила у Продужну Школу 1 или 2 пута у недељи ради утврђења онога што су у основној школи научили. Али, ако би се хтела још већа корист, онда је предњи број радних дана у недељи (седмици) мали. Исто тако велика је корисг и од Вечерњих Школа по селима, и ако се оне не могу звати Пољопривредним Продужним Школама, пошто се само теоријско знање даје деци, без икакве примене, а особито у иривредном погледу. Ако се хоће, дакле још већа корист од продужних школа, требало би, да деца иду у њих редовно као и у Основну Школу. Али, пошто сељацима требају радне снаге, да би одржали и себе и своје породице, а с овим и саму државу, то мислим, да би се могле отворити овако: 1). Да се за Продужне Шкоде постављају нарочити учитељи, које би, по мом мишљењу, плаћала држава из буџета државног; 2). Да Продужне Школе почињу рад 1. октобра тј. од месеца, када се готово сви радови сеоски завршују, па да се ради до краја месеца Фебруара. За ово време да деца долазе у школу, као и у Основну Школу, и да се држе предавања из ових предмета: Науке Хришћанске, Српског