Просветни гласник

КОВЧЕЖИЋ

и кориснијег иачина установљења номенутих школа, тако, да буду од користи не само сељаку, већ и нашој милој домовини. М. М. М. учитељ.

ПОУЧНЕ ШЕТЊЕ (ЕКСКУРЗИЈЕ) - ШКОЛСКИ ИЗЛЕТИ - ЂАЧКА ПУТОВАЊА од директора МШепгттеу-а у Лалпцигу

Иесталоци је негде казао: „очигдедност је апсолутни Фундаменат сваког сазнања". То значи 'друпш речима: Свака настава треба да почне очигдедношћу; очигледност је адфа и омега деле наставе. Свакако овде не треба ићи у крајност, н сви објекти очигледности треба да отпадну, кад се хоће да корача од емпиричких основа ка вишим душевним ликовима, узимајући овдеу помоћ разум, памћење а нарочито Фантазију. Онде, где треба задобити емппричке представе, ваља се обраћати моћи опажања п очигледности. Наш задатак не може овде бити, да говоримо о разним очигледним средствима, која се деле на четири врсте: 1. ириродна тела и њихови делови (овамо припадају и препарати); 2. модели; 3. слике и 4. шематичке аредставе, него ћемо их само изнети, колико нам је потребно. Овде треба двоје разликовати: да се објекти доносе ученицима (школска настава) или обрнуто, да се ученици воде објектима (екскурзије). I. Екскурзије. Има наставннх предмета, који се без екскурзије никада немогу исцрпно предавати; ово вреди нарочито за реалистичне предмете у првом реду за отачаственицу , која треба да пружа потребни аперцепциони материјал за географију, историју и ариродоиис, па и доцније, кад се ове дисциплине јављају одвојено. Отачаственица се не може замислити без излета. Полазећи од школске собе, школске зграде, школског дворишта и оближњих улица идемо на даљу околину; на део вароши, на важније улице, тргове и јавне грађевине. Затим се говори о целој вароши по положају, гранпцама, величини, подела; прелази се на њену околину при чему се расправља питање о њеном узднгнућу, земљишту и пределу, имајући на уму Ритерово правнло: „Природни је метод онај, који дете оријентише у геограФСкој настави с оним, што збиља постоји и утврђује на месту, на ком живи". Непосредним опажањем треба ученик да задобије правилне представе о кући и врту, о пољу и шуми, о селу и граду, о брду и долпни, о висоравну и низији, о острву и полуострву, о потоку и рпбњаку и т. д. Опажањем треба да се створе представе о уздизању брежуљака, о удубљивању долина, о склопу планина са њиховим врхоцросвЕтни глаоник , 2, 1900., 55