Просветни гласник

842

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

вима и провалнјала. Размицањем обала и већом дубином воде у рибњацима постају језера; нешчана, каменита иовршнна Замишљена у недоглед даје ириближно слику иустиње; у кратко домаће представе треба да дају материјал за нове представе. Узгредним опажањем разних врста радника (земљоделца, вртара, зидара, радника у рудницима и т. д.) упознаје се однос природе према човеку. Цриликом шетње умножава се и исгоријска грађа. Ко.шко нам само грађе пружају споменпци и имена улица. Међу паметне принцппе васпнтања снада и васпитање ка умерености и иростоти и поступно развнјање. Не ваља скраћивати детињство тиме, да деца уживају у ономе, што је остављено за одрасле; деца треба да остану што дуаге деца. Што дуже остане јутарња роса на цветовпма, у толико ће бити лепши дан. Баш великоварошка деца су у опасности, да постану површна и расејана и сувише рано зрела, то треба да спречи васпитање. Већа путовања. су за веће људе ; не приличи деци, да се она понашају к.ао одрасли. Човеку је потребно подизање у животу, оскудица у томе води до многих неприлика у социјалном жнвоту. Као год што није добро, да двадесетогодишњи човек заслужује онолико или више као човек са четрдесет година, псто тако није добро, да дете ужива у весељима, која приличе одраслима. Куда ће путовати човек са 39 година, кад је већ у 18. години све то проживео! Наша данашња омладнна иначе је већ претенциозна! Присталице ђачких нутовања држе, да су ова путовања једно од средстава за региење социјалног аитања; децз богатијих родитеља деле добровољно своју рану са сиромашнијим сапутницима и т. д. Али, кад знамо, да већина ученпка припада снромашнијим родитељима, да је израна заједничка, онда се не може казати, да има мало за ноклањање; ово поклањање пре је могућно код дневних излета. Тема о социјалном питању буди у нама још другу сумњу. Код поменуте екскурзије било је угошћење од страпе предусретљивих гостионичара врло добро, шта више у једној бањи становали су ученици у хотелу у коме обично седи само аристократија. Зар да се у оваким приликама не појави код деце незадовољсгво кад виде, да други људи овако леио једу и у овако лепим кревотнма сиавају и т. д.! У данашње време има доста одраслпх људи, који нису у стању да нрикрнју своју завист према онима, који имају више од њих; па како да очекујемо то од дечије прпроде. Нристалице ђачких путовања истичу околност, да се између вође и ученика развпја врло срдачан однос; то радо признајемо; али кад се каже, да вође ђачког путовања своје сапутнике боље упозна итд. него разредни старешина своје ученике преко целе године, онда је то п сувише смело тврђење. Ученици једпе групе припадаху разним школама и нису се познавали нре путовања, они су се морали тек упознати како са вођом тако и са својпм санутиицима. Неко време било је свакако