Просветни гласник

КОВЧЕЖИЋ

843

лотребно за то познанство. И да нризнамо оно што се тврди, али шта ће да ради вођа екскурзије са стеченим искуством, кад се ова заврши? Разредни старешпна може врло лепо применпти своја посматрања о индивидуалности ученика, која је скупио на излетима и шетњама, а вођа екскурзнје то ннкако не може. Троба имати на уму и велику одговорност, коју на себе прима вођа екскурзије. Шта ће да ради при напрасном разболевању? Један ученнк при прескакању јарка угане ногу, шта ће онда? Истина је, да се за путовања одабирају јача деда, али варошка деца нису навикла на тедссна напрезања, па услед младићске ревности прекораче меру своје издржљивости, и сунротно дејство мора настЈпити. Одлагање или скраћнвање пута није могућно, јер су већ учињене припреме за тај дан па н за остале дане. Један се жалн да су му се ојеле ноге, другоме је мука и иовраћа, трећем назебао желудац, јер је сувише и брзо пио ладне воде 'и т. д. Нама се чини, да је оговорност вођина врло велика, и да може имати многе неприлике. Нама се у опште чпни, да су многе користа уображене, што их присталице путовања набрајају. Тако се н. пр. много говори о унапрећењу енергије; али пошто је распоред дневног реда унапред утврђен, лад већ вођа унанред одредп, где ће се доручковати, ручати н ноћити, онда — разуме се — нема за појединце прилнке да своју делатнотс развнје; све је спремљено и све мора бити сиремљено. Истиче се и обогаћивањо интелектуадног знања, али мп смо у том ннтању скептичнн. Поучавали смо ученике, који су далеко и миого путовали, па при сондирању у датим приликама нисмо наишли на успех. IV Мисао о ђачком нутовању није нова п ако се многи труде, да је иредставе као нову. Базедов, Салцман а нарочито Стој били су велики иријатељи те мисли. Али ако двојица исто раде, то ни издалека још није једно исто. Јер ако Стој сваке друге године са ђацима из свог завода иутује из Јене до Инзелсберга, онда из тога још не излази, да то морају копиратп и осповне и грађанске школе. Ми тврдимо: Школски излети имају за тело и дух исте кориети као и гиколска иутовања, а немају штетни последица као ова иоследња. Свакако треба излете нодесно изврпшти, и зато ћемо овде учинити још неке напомене о сиреми, о реду итд. Ако иак иомислимо на прпродописну наставу, онда су ове шетње ■баш неопходно потребне, јер се многп предмети не могу унети у тпколу. Можемо донети у школу растов лист или гранчицу али никада цео раст, или букву, засејано поље или бару накићену цвећем итд. Сем тога потребно је да се истакне узајамносг; јостаственичка настава није више такова, каква је некада била, кад су се описивале поједине ипдивидује 55*