Просветни гласник

844

НР0СВЕТ1Ш ГЛАСНИК

из природе, већ је то посматрање живих бића која једна поред других стоје и живе, заједнички се ране и развијају, бране се или нападају г једно од другог живе или бар зависе. Иа п ово још пије последњи и највиши циљ. Циљ ове наставе не састоји се само у томе, да се деца упознају с природом и да им се видик прошири, они треба да се поред интереса за природу и радују природн, а ова радост треба да их води поштовању оног, чију славу не приповеда само небо, чију силу, мудросг и доброту казује и онај скромни дветак поред пута. И обрнуто, деца треба да у ствари поштују створитеља и да им буде дужност поштовати животиње и растиње. Величину и славу Божију лакше је посматрати у природи него у загушљивој тколској соби. Да би око и срце могло примити утиске природе, потребно је: да се на то навикну, али настава у школи не може произвести неразумевање ни љубав ка природи, то се мора нрактички извести — научним шетњама. Толико о екскурзијама за одређене наставне предхмете, као за отачаственицу, јестаственицу, земљопис и историју (овамо спадају и посете музеја, збирака и разних индустријских предузећа итд.), у којима ученици практнчно збирају аналитичкп материјал, примењују и утврђују у школи задобпвене представе. II. Ако су екскурзије служиле у првом реду за попуњавање наставе дакле „рада", то школски излети служе впше за „забаву". И у овим излетима треба свакако узимати обзира на отачаственицу и на реалистичне предмбте, и ови нзлети пружају прилику за скупљање ретких биљака, плодова, камења итд., али ови излети имају у првом реду васпитну вредност. Школски излет треба да је за ученике свечан дан, за учптеље је свакако то дан пун рада. Ко школу не сматра као просту Фабрику у којој се само стиче знање, већ као завод у коме се буди и негује душевни живот, тај јој мора дозволити и приређивање свечаних дана, јер ови доприиосе постигнућу циља. Ова истина има потврде у јавном животу, који се свечаностима издиже изнад свакидашњег живота и ослобађа се његовог притиска и окова од времена на време. У школском животу има доста нерадних дана али свечаних дана има мало, и за то школски излети треба да буду ти свечани дани. Ови излети не треба да трају неколико дана и не треба мислити, да је промашен циљ излету, ако се нису прешле велике раздаљине на жељезници. Дете ће се освежити н онда, кад прође кроз своју оближњу шуму, кад пропутује оближња села. Сваки се вара, кад мисли, да се на овај начин нећ.е учинити деци весеље, јер га тобоже и опа сама могу потражити. У нрвом реду питање је: да ли ће деца од своје воље употребити прилику за овакво уживање — а на родитељску кућу у већиии случајева не смемо се ослонити — а