Просветни гласник

ЕОВЧЕЖИЋ

287

Оно старо време је еада давно прошло. Садашњост са својим хнтањем п јурењем, својом вечнтом борбом за опстанак, не даје многнм родитељпма времена, да на поменути начин продру у дечији круг мисди, п да тако воде рачуна о њиховој потреби за душевну храну. Многи родитељи су изгуби.1 и осећање за депо, душевно, поетично у дечијем свету и за то ако и имају времена, опет не осећају весеља, да црие из извора дечије поезије и да се с децом заједно њоме крепе. Због тога деца узимају ма какву књигу, која им падне шака и читају, јер деца осећају исгу потребу душевног живота као и одраслији, а међутим научни нагон као душевна особина омладине истиче се јаче и тражи задовољења. Овај нагон за читањем буди се код детета одмах, чим је савладало прве тешкоће при читању и јавља се на разне начине. ,На улици се тумаче натписи, у књигама старије браће и сестара решавају се поједине речи, иапослетку и читаве реченице — а то све на своју сопствену- радост". II чим се заведе нова читанка, ученик у слободном времену заседне одмах и чита. После му донесе рођендан или имендан књигу са сликама у којо.ј има много песмица или књигу пуну прича. Дете ће читати те књижице дотле, док научп песмице на памет, и док буде приче могло испричати мајци. Иосле ће евоје књиге измењати са књигама својих пријатеља, да би само задовољило нагон за читањем. Није редак елучај, да се дете маша за књигама из какве књижнице, очевих новина или мајчине лектире. Али да многе од ових књига нису подесне за развиће здравог душевног живота, признаће сваки непристрасни посматрач. Према њиховој тенденцији, оне ће „Фантазију ставити у грозничаво стање, разум помрачити, дух разнежити или га учинити суровим а вољу ће дражити на непотчињеност". Овде ћемо навести неколико примера, који ће јасно показати, каквим рђавим последицама је изложена омладина неподесном и рђавом лектиром. Опште новине немачких учитеља сматрају жртвом рђаве лектире браварског шегрта Н. из X. Разбојничке и индијске приповетке тако .су му завртеле мозак, да је убио једног младог Фабричног раденика, како би дошао до средстава за превоз у Америку. , Ји^епЛзсћгШеп - ТУагЧ.е" од 1894 год. пише: .Петнајестогодишња девојка у РиксдорФу код Берлина извршила је самоубиство, а то беше последица од многог читања страшиих романа. Она је водила кућу своме оцу, а у слободном времену читала је накарадне иеторије. Еадјујеотац због тога укорео, она је по примеру несретних јунакиња у њеним романима одузела себи живот. У истом месту ухватили су .једну лоповску чету, која је вршила крађе по дућанима. Држи се као поуздано да се оснивање ове дружине има нриписати читању хајдучких прича, јер су нашли миоге такве књиге у становима иохватаних лопова". 0 сличним примерима пише исти лист / т 2. н 6. броју од 1895. године.