Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

Здогдасни разбојник Курвоазије прича у својим признањима : „Кад. сам био у Е.амден-Хилу, даде ми ђаво књигу у руке, у којој су биде неке приче о допошша и разбојиицима и коју сам радо читао. Ја већ не држах за ведики грех, вад бих и ја био међу њима и дивио сам се њиховој кештини и одважности. Нарочито ме је потресда историја једног мдадог човека, који беше син ноштених родитеља и ко.ји у игри и неваљадству беше изгубио своје имање, а посде иђаше од месга до места, гдејекрао кодико је могао. Овој сам се историји дивио и читао сам је са миого већом иажњом него с-вето нисмо. И сад жањем пдодове тог читања". На таква жадосна Факта не може шкода остати равнодушна. Она мора да мисди о средствима и нугевима, како ће омдадину сачувати од пропасти. Лди бидо би сасвим погрешно, кад би се читање просто забранидо. Не обзирући се на то што би утицај шкоде врдо ретко могао да нрибави иоштовања овој забрани, има она и морадну дужност, да задовољп потребу коју је она сама изазвада, и да тежњу за дугцевном раном, која се јавља у читању, паметно потиомогне. Могдо би се рећи, да је то брига родитељска. Ади из искуства се зна, да многи родитељи немају довољно вештине, да одаберу од многих дечијих дистова и списа оно што је добро, и тако доспевају у дечије руке многе књиге опасне садржине. Међу ове спадају у првом реду књиге социјадистичке партије, која нодазећи од основног начеда: ,Ко у ма које време застуиа нравду, подаже највише наде на децу, и она му се чине као први и највернији грађани новог светског рсда", обраћа највећи интерес омдадинској дектири, да би тиме већ деци удида незадовољство, неверовање, непосдушност, завист и мржњу. 0 томе нише н. Пр. један педагошки дист: „ Једном шдеском основцу одузели су ових дана но изгдеду безазлеиу књигу: „Приче за људе без занимања", ко.ју он беше добио од с.вог рођака, који је од времена на време радио у Бердину. Међутим књига је пуна социјалистичких идеја. Чинимо пажљивим родитеље и васпитаче на оваква и сдична деда соцпјалистичке нропаганде". И овакве еоцијалистичке тежње захтевају заповеднички, да им шкода стане на пут. Јер оно социјад-демократско зрнце, које је усађено у дечије срце, може тамо и више година снавати, ади онда наступе спољни утицаји, оно се одвоји од дажног омотача, расте и шири се, а онн, који треба да иазе на време, чуде се можда највише, што је свет покварен н што је пестало добрих старих времена. Ако шкода жеди, да задовољи нагон за читањем, и да сачува омдадину од рђаве дектире, а нарочито од списа социјадне демократије, онда треба да озбиљно иредузме оснивање ђачких књижница. Носматрајмо најпре значај ђачких блбдиотека, да бисмо посде видеди, како би се оне могде применити за решење наставног и васаитног тдатка основне школе.