Просветни гласник

КОВЧЕЖИЋ

311

новио V. Оигиу. Он је вндео, да су економски иреображаји друштвенога. живота створили такве потребе, којима није витне могла одговарати стара кдасинна кудтура. Индустрија је тражила инжењера, механичара, хемичара; трговина — вештих посленика; кол.онијаднп живот, предузимача и нионира. Тако је створена проФесионадна школа са пет година учења. Из ове школе развила се, на основима раније изнетим, модерна гимназија. Она представња неку нову врсту „хуманизма", модерни хуманизам, као опозиција и конкуренат античком хуманизму. Као и у класичној гимнасији тако су и у модерној разреди ишли истим редом (само једну годину мање) и са две врсте испита зрелости као и тамо. Овај испит отварао је ђацима велике школе, висока административна места, либералне каријере, Факултет природно-математски, па се куцало, с надом да се ускоро продре, на вратима медицинског и правног Факудтета и бар за неке одсеке истор.-филодошког Факултета. Вољно или невољно, настави грчко-латинској истављен је један противник и евентуални наследник. Сви прогреси — а они су огромни — које је ова настава извршила за девет година, учињени су на штету старе кдасичне наставе, која све више опадаше, па би можда за кратко време сасвим пропала. За што учити латински и грчки, кад се до истог циља може доћи другим иутем краћим, привлачнијим и лакншм? С друге стране, поставши од научно-литерарне, од специјалне и од проФссионалне, општа и кдасична, модерна настава не само што се двојако користила васпитањем грчко-латинским, већ .је са свим престала да одговара потребама индустриским и трговачким. Док Немачка множаше своје шкоде за Физику, хемију и све техничке институте, које ју за неколико година доведоше до тако ведике надмоћности у индустрији и у трговини, ми се затварамо у „реторици", изучавајући књижевне облике и апстрактну културу, у место да спремамо инжењере и надзорнике по радионицама, те се тако код нас множаху мандарини и ретори. Скунштинска комисија открилајеову празнину. Министар просвете саслушао је жалбе и жеље трговачких комора, општинских одбора, шеФова индустриских, једном речи све делове раднога народа, на је оддучио да им одговори, макар и по цену да још један пут из основа преврне организацију модерне наставе. Он је убеђен да .је крајње време, да је доведе на њен ориђинални тип проширен и појачан и да је на чисто удеси за практичан живот. Замисао министарства о двојакој реФорми класичне и модерне наставе у основи је само једна. То су два солидарна дела једнога истог плана. Такав његов корак је напредак, јер он модернизира стару класичну наставу, постављајући јој као једини основ учење датинског језика и што је он допушта да се специјалише у обдику научном. У ствари, оно што је модерна настава од 1891. год. хтеда да изврши, извршиће иодмлађена класична настава много срећније, јер ће она сад представ21 *