Просветни гласник

310

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

кад су ђаци у етаау да сазнаду своје склоности; 2.) у доба, кад су ка-ријере тако разноврсие, умесно је пожурити да се ђаци специјалишу; 3.) по данашњем уређењу специјалисање бива у почетку посдедње године учења; ну искуством је утврђено, да су ђаци износили недовољну сирему из математике, Физике и хемцје тако да нису у стању да прате випгу наставу на Факудтетима. Тежак је приговор због стварања нарочите гране за живе језике, јер је ван спора, да су ти језици толлко исто потребни и ђацима литерарног одсека као и ђацима научног одсека. Али је с друге стране неоспорно, да се данас толико цени знање живих језика, да се не може довољно препоручити њихово изучавање и да је неопходио знање два и три жива језика будућим шефовима индустриским, директорима великих компанија ил.и великих трговачких кућа. Најтежа замерка пала је од стране оних, који полажу на изучавање грчкога језика и на важност јелинизма за његове народне културе Јер је лако доказати, да смо ми више синови Грчке, него лц Рима, као и да су урнек-деда њена шира и шшднија по утицају на васпитање но његова. На ову замерку браниоци нове реФорме моглл су одговорити, да је предл.ожена мера .једина кадра да спасе оно мало учења грчкога језика, што још остаје у лицејима. Да лн је у осталом паметно натеривати ђаке да уче оно што они неће да уче и што не могу научити? С онима пак, који су драговољно пристали на учење грчкога, проФесори ће моћи прелазити више но до сад, па ће у истини створити, за елиту која за тим осећа потребу, јаку културу грчко-латинску, која данас готово свуда пропада. Не може се одрицати, да ће број ђака, који ће се приволети грчком језику, бити прилично ограничен. Учење овога језика ишчезнуће из много колежа па чак и из лицеја, али зар није довољно, што ће се настава грчкога стећи у неколико њих? На тај начин биће две врсте средњих завода: у великим центрима универзитетским биће" лицеји грчко-латински, где ће се скупити сви ђаци ПроФесорске школе, они који се посвећују настави, као и ђаци богатијих породица, који имају и времена и средстава да траже високу културу духовну. Па онда, биће много више лицеја и колежа, где ће се учити латински језик, научни предмети и живи језици; такви лицеји боље ће одговарати потребама земаљским и жељама већине породица. На кратко, у Француској ће бити, као и у Немачкој, правих гимназија и реалних гимназија. II Измене у иодерној гииназији Модерна настава у данашњем свом облику постоји само девет година. Она се развила из „специјалне наставе", коју је 1873. год. уста-