Просветни гласник

К 0 13 Ч К Ж И Т.

309

да се ово важно питање но народну наставу изведе што потпуније. Он је на име наредио, те је сталан одбор (перманентна секција) Главног Просветног Савета израдио пројекат о ре#орми; тај нројекат проучила .је друга, наротита комисија, па је после свега тај елаборат изнет пред Гл. Просв. Савет у дсцембру прошле године. Савету је нредседавао сам мшшстар. После дужег претреса израђеног пројекта Савет се сложпо да унесе овакве измене у наставни план класичне наставе: „Учење латинскога језика остаје заједничка основа свнју облика класичне наставе". Оваква изјава саветска довела је на две ствари: 1.) на идеју да грчки језик буде Факултативан. Јер се може допустити, да се класична култура, без грчкога језика, може сматрати као довољна, ако не потпуна. Ово је очевидно концесија онима, који хоће наставу да начине модерном; 2.) алл се за то модерно.ј настави унапред и категорички одрицало право, да се икад подведе под класичну наставу, већ да се она све више и више сконцентрисава око изучавања наука, живих језика и ка индустријским и трговачким позивима. У замену за то створиће се у класичном изучавању још један нов тип наставе, модерна научна настава с латинским језиком: тај је тии остварен у гимназијама, које Немци назимају реалном и он ће бити довољан да отвори врата свим способностима. Ова нова замисао мораде довести Просветни Савет на доскорашњу бнФуркацију, која није оставила у Универзитету баш најбоље успомене; ну. она је пређе пропала зато што није била добро схваћена и што је рђаво примењивана; на крају крајева, савету није остајао други пут до да створи две класичне наставе: једну с научном основом, а другу с литерарном: једну грчко-латинску и другу научно-модерну. У ствари, на место биФуркације, Савет је одлучио: да се увсде трифуркација почевши од V р. (по нашем). Ево како би то изгледало: Сви ђаци до IV р. учили би једно исто, наравно и грчки језик (латин 4 год. а грчки 3). По свршетку овога разреда ђацима се оставља да бирају једну од ове три гране: 1.) Да продуже учење грчкога језика, т. ј. да пзучавају литерарни одељак; 2. Да се одаду изучавању наука (мат., физ ., прир. н.) учећи уз то и латински језик; 3.) Да изучавају на некакав начин специјалније живе .језике. Ове три гране имаће, од V р., неке часове заједничке а неке одвојено; при свршетку VI разреда све три гране полагаће нрву партију испита зрелости из латинског језика, Француске литературе, историје и геограФије и уз то нрва грана полагаће грчки језик, друга науке а трећа живе језике. Браниоци оваквог уређења руководили су се у главном разлозима: 1.) биФуркација, по овом предлогу, почиње доцније но нре, дакле у доба, прооввтни гласник, I књ. 2. св., 1901. 21