Просветни гласник

308

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

РЕФОРМА СРЕДЊИХ ШКОЛА У ФРАНЦУСКОЈ ЛРЕД ГЛАВНИМ ПРОСВЕТНИМ САВЕТОМ

Ио последњем уређењу од 1890.-91. шк. год. данашњи тин ових школа двојак јс: једне су класичне гимназије а друге модерне. Учеље у нрвима траје седам година а у другима шест. Исиит зрелости, у оба , типа, полаже се у два пута: први пут, крајем претпоследње године учења а други пут по свршетку учења. Тај исиит не полаже се као у нас у осмој гимназији, већ на Великој Школи, пред Факуатетским проФесорнма. У обе врсте ових школа, при свршетку прве нартије испита зрелости, ученици, ирема својо.ј наклоности, иду у један од три разна одељка и то они из првога типа наставе могу ићи: у чисто класични одељак, нли у математски, или у одељак за Физичке и природне науке (ну овај одељак није никад ни установљен); ђадн модерне гимназије могу бирати или одељак књижевни, илп научни, или за математику. Који изберу последњп одељак прелазе из природне у класичну гимназију — у други њен одељак, где и сврше гимназиско образовање. Наставни план ових гимназија у најкраћим цртама овакав је: 1.) У класичној гимназији: народнп језик 28 часа недељно, латински (од I до VI р. закљ.) 51 ч., грчки (од II до VI з.) 28 — сва три предмета заједничка за оба одељка; један живијезик 22 ч. у I одељ. а 23 у II., математика II 1 / 3 ч. у I а 25'/, ч. у II одељку, Философија 9 ч. у I а 4 у II одељ. и т. д. 2.) У модерној гимназији: народни језик 40 часова у 1 одељ. и 34 у II (овде се прелази истор. граматика, из народне литературе сви њени класични писци и најзад грчки и римски писци у преводу), немачки језик са 31 ч. а енглески са 17 ч. заједнички за оба одељка, математика 23 ч. у I р. и 31 у II, ФилосоФија 9у з у 1 и 5 Ј / 3 у II од., историја цивилизације и вештина 4 ч. у I од., природне науке у оба одељка знатније јаче су заступљене но у класичној гимназији и т. д. Ђацима класичне гимназије отворене су све каријере, док онима из модерне не донушта се присгуп на медицински ни на правнп Факултет,. као ни у већини одсека истор .-Филол. Факултета. I Измене у класичној гимназији Овакво уређење средњих школа Француских траје већ девет година и већ се озбиљно приступа реФорми, мало доцније видећемо зашто. Недавно је скупштина из своје средине изабрала комисију за средњу наставу и ставила јој у дужност: да испита узроке садашњим незгодама у настави, као и да предложи мере за њену поправку. Комисија је извршила свој посао и можда ће још у току ове сесије скуиштина решавати о том нитању. Министар Иросвете, са своје стране, учинио је све,