Просветни гласник
168
ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Старији су рукописи сви они, који су писани до краја 18. века.. Млађи су рукописи сви они, што су писани од краја 18. века. Чл. 67. Народна ће Библиотека средити досадашњу библиограФију једне и друге азбуке у што краћем року, а нову библиографију објављиваће сваке године (чл. 8. закона). Што је за овај посао потребно одобрава Министар просвете и црквених послова у границама буџетске могућности, на предлог библиотекарев. Чл. 68. Да би Народна Библиотека могла успешно вршити посао, који јој у дужност ставља предњи члан, мора она имати сваку српску и хрватску књигу, које се (првенствено набављају из партије за набавку и коричење књига, у колико за то не могу бити довољни поклони, и службени примерци које Народна Библиотека добива по закону о штампи. Чл. 69. Све ће иолициске, просветне и административне власти у земљи, свагда бити на услузи Народној Библиотеци, кад год им се она буде обратила за какву помоћ или услугу. Чл. 70. Сваки полицијски службеник дужан је одузети књпгу с обележјем Народне Библиотеке и предати је Народној Библиотеци, ако није на њој забележено да је отуђена. Отуђење бележи се овако: отуђена 3. VII—99. Библиотенар На/род. Библиотеке Н. Н. Чл. 71. Управа Београда, односно месне полициске власти, строго ће пазити да се тачно врши чл. 25. закона о Народној Библиотеци. Управа је Београда дужна брижљиво и неповређене чувати примљене примерке за Народну Библиотеку, па их предавати на реверс њену чиновнику чим се овај јави. Исто су тако дужне месне полициске власти по унутрашњости сваке недеље слати штампане примерке Народној Библиотеци, о чему ће нарочито старање водити и надзорници основних школа (чл. 26. закона). Управа ће Београда још нарочито пазити, да одредбе члана 25. закона о Народној Библиотеци врше и све државне штампарије, као год и приватне, и за сва из^ања, било државна било приватна. Новац добивен од казне штампара предаваће Управа Београда, односно месна полициска власт, Народној Библиотеци сваких шест месеца. Чл. 72. Правила ова важе од 1. марта 1901. године. 30. јануара 1901. год. у Београду. Министар просвете и дрквених досдова, Павле Маринковић с. р.