Просветни гласник

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

177

и одредио јој заступницу за рад у школи. Потиисати је одобравао одсуства само ради иеоддожиих и доказаних потреба и то увек што је могућно мање. 0 самоме раду учитеља-ица потписани за сада, може само констатовати, да наставници у опште ноказују довољно марљивости у раду, и ако не сви подједнако, и да, нрема томе, и треба очекивати повољан успех на крају школске године. За сада пак бићу слободан да се уздржим од сваке оцеие наставничкога рада. У накнаду за то пак изложићу у засебном одељку онширније своје погледе на школски надзор као и . начин. како га ја вршим. VII Здравље Здравље учеиика је, у сравњењу с ранијим годинама, било у главноме повољно. Само је једна школа (код Саб. Дркве) одсуствовала због лобољевања ученика од дечјих заразних болести и то само 10 дана. Од осталих школа је само неколико било распуштано на по 2—3 дана ради дезинФекције. Како у Београду готово сваке године у ово доба године владају заразне дечје болести, то се може рећи, да нас ова година изненађује повољним здрављем деце. Ну то здравље није никако очувано нарочитим санитетским надзором, већ је, у колико се и потписани сме у такве ствари уиуштати, појава., која је дошла услед нарочитих по здравље новољних околности у почетку ове школ. год. П1та више може серећи, да београдске школе у погледу нарочитог санитет. надзора стоје врло рђаво. За све Народне Школе у Београду ностоји само један школски лекар, који, баш и кад би хтео, не може вршити сталан санитетски надзор над школском омладином. Тако н. пр. школски лекар није у почетку школске године прегледао све ученике (по чл. 18. зак. о нар. школама), док се потписани за то није нарочито обраћао. Да би се то отклонило потписати је нарочитим актом умолио господина Министра за (гаређен.с, да општина постави још једног лекара за Народне Школе у Београду. VIII 0 надзору Када би се из значења саме ове речи изводио и задатак надзора у Народној Школи, то би се дошло до погрсшног схватања тога задатка. Изгледало би као да су наставници наших Народних Школа нотпуно образовани за вршење свога посла и да им је потребан надзорник само да би учитељ радио, а већ шта /?е и како Ле радити — то је његова ствар. Нема сумње, да има и таквих наставника и да је, нрема томе, и такав надзор потребан, али такав би надзор могао вршити и човек, који у школи није никада радио. Исто тако тежиште школског надзора није ни у административном раду, као што је рад. у школском одбору, веза између школа и министарства, давање осустава и т. д. Најпосле, ја ћу поћи и даље и рећи: да ни давање оцена наставницима није главни иосао надзорников, јер је успех ученика резултат дугог рада преко целе године, а тај резултат може констатовати сваки образованиш човек, макар и не знао, како се до тога резултата долази. Надзорник није само