Просветни гласник

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

179

Сем свега овога, наши учитељи — а нарочито учитељи у Београду — подељени су по својим „подитичким" погдедима и по својим дичним рачунима и по својим претензијама и амбицијама на толико партија, да се без мадо може рећи, да сваки учитељ чини за себе партију. „Учитељско Удружење" и часнигатво у одборима јесте, како се мени чини, такође једно поприште тих њихових бораба, које често избијају на јавност и преко граница учитељског сталежа. Све те околдости не би се нотписанога "као надзорника ништа тицале, да оне немају утицаја и на наставу. То ће се одмах увидети, ако се замисле такви противници у једној школи и на заједничком послу! Кад год бих хтео да побудим два престоничка учитеља на заједнички рад, који се тиче школе, морао бих водити тачна рачуна о тим аиховим околностима, ако бих жедео да постигнем какав било успех! Најпосле, учитељски стадеж је — или бар овај у Београду — већином непослушан. Кад год сам одређивао дужу замену, долазили су ми на протест они, који су одређени да замену врше. И увек се долазило » с речима: „зашто баш ја да будем одређен или одређена?" Међутим, један је .морао бити одређен, а ово питање је могао свако поставити. Разуме се, да су ти протести остајали већином без успеха. Ну, када се овако могло постулати према надзорнику, онда се може замислити, шта бива према управитељима. Нека управитељ ко.је шкоде штогод нареди, опомене или чак и иосаветује, одмах се то узме као нарочито гоњењс, као „малтретирање" и тада нема ни краја нп конца оговарањима и тужакању. Ја сам гледао, да измирим нротивности. Тога ради сам се спустио у њнхову средину, гдедао сам, да их прикушш у једну цедину и да их одушевим на заједничке послове, који ће у исто време сдужити, са промене у раду, као духовни одмор од шкодскога рада! Гдедао сем, да сав тај посао вршим без принудних средстава где год се могдо, ади, на жадост, ипак сам у најистакнутијим случајевима морао употребити и казну. Успех, који сам у томе постигнуо, још је недовољан и дабав, ади овако радећи држим да ћу успети, да се престонички учитељи оеећају као целина и да својим радом дају импудса и својим друговима у унутрашњости, а у исто време и својим удружењем учине што више трајних творевина. 2. Админмстративни надзор Што се тиче административнога надзора, највише ми је задавао посда шкодски одбор за град Београд. Жао ми .је, што овде морам изрећи. да ми општина није издазила на сусрет у довољној мери, кодико то просветне придике у Београду изискују. Тако н. пр. општина није унела у буџет потребне суме за забавишта, која су од нреке потребе у Београду; она није извршида решење шкодског одбора о узимању једне куће под кирију за Грађанску Шкоду у врачарско - падидудском крају; није извршида све накнадне оправке на шкодским зградама и т. д. Ну н поред тих неуспеха, потписани је ипак успео, да сви ученици-ице добију за цеду годину књиге и друге потребе одједаред, да се за две учионице поруче нове кдупе, да се на време добављају све потребе за одржавање чистоће, да се у буцету за 1901. год. предвиде нови издатци: за зидање шкода, за помоћ Фондова, за награде учитеља, за књижницу и кабинет учила за све шкоде у Београду и т. д.