Просветни гласник

336

просветни гласник

781. САСТАНАК 7. фебруара 1901. године Били су : иредседник д-р В. Бакић, рвдовии чланови : д-р Светолик РадовановиЦ д-р Михаило Пегрови},, Михаило Маркови!,, Сретен Паши!.. Стеван М. ВесединовиЈ. и д-р Ст. М. Окановић. Пословођ: Л. Лазаревић. I Нрочитан .је и примљен записник 780. састанка, II Ирочитаио је писмо г. Министра просвете и црквених послова од 21. декембра прошде године, ПБр. 16197, којим је снроведена Савету иа одену молба г. Петра Андрића, проФесора Гимназије Кнеза Милоша Великог, који је молио за одобрење, да се његова књига: „Основи математичког Земљониса" може употребити као уџбепик у нашим гимназијама. Савет .је одлучио: да се умо.ли г. Јеленко Михаиловић, проФесор и асистенат Велике Школе, да изволи ову књигу прегледати и о њој Савету реФеровати. III Прочитано је нисмо г. Миинстра просвете и црквених послова од 10 јануара ове године, ПБр. 551, којим је спроведена Савету на оцену молба г. Сгшре Калика, проФесора Гимназије Краља Александра I, који је мо .1110 да се његов превод ,Латинска Читанка" I део од ЈосиФа Штајнера и д-|» Авг. ЈИајндлера, препоручи за уџбеник у нашим средњим школама. Савет је одлучио: да се умоле г. г. Јанко Дукић, ванр. нроФесор Велике Школе и Владимир Малина, учитељ језика Гимназије Ераља Александра I, да изволе ову књигу прегледати и Савету реФеровати о томе, да ли се она може употребити као уџбеник у нашим средњим шкодама. IV Прочитани су реФерати г. г. II. II. Ђорђевића и Л. Лазаревића. о „Српској Читанци* за III разред средњих школа од Милана Шевића, нроФесора Гимназије Вука Стев. Караџића, који је молио да се она оштампа о државном трошку н употреби као уџбеник у нашим гимназијама. РеФерат г. II. II. Ђорђевића гласи : Гиавиом Просветиом Савету 0 руконису г. д-ра Шилана Шеви&а „Српска чнтанка за средње школе књига трећа", који ми је Главни Просветнн Савет предао на оцену, част ми је овим исказати своје мњење. И ова је — трећа — чптанка израђена на истим основама, на којима су и прве две од истога састављача, те се ни њој у начелу ништа не може приговорити. Еако из употребљених, гдешто и прерађених чланака (све од домаћих писаца), тако и из распореда њихова —јасно се види да је састав-