Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

337

љач и овом књнгом желео да постигне све захтеве којп се од добре читанке траже, да она т. ј. не само иомаже граматичкој настави српскога језика и неговању националне самосвести, него и да ученике уводи у дубље познавање народне књижевности, па да помаже п настави других предмета у разреду коме је намењена. А тежећи тим циљевдсма, састављач је за средпште око кога се све ос^ало ниже узео догађаје после Косова, те — како вели у предговору — огледао „да се из тих најжалоснијих листова сриске историје истакну догађаји, који ће срца ученичка попунити онравданпм националним поносом". Да би се видело какоје састављач ностављени задатак нзвршио, треба поближе разгледати цео садржај нове читанке. Прво треба видети из којих је извора узимао градиво, затим како су употребљени чланци у читанци расиоређени, на који су и какви иоименце чланци у посебним групама, те какав је стил и језик у њима, и најпосле, каква им је ортографија и интериункција. I. Сем доста великога броја народних умотворина (12 јуначких иесама, 16 краћих и дужих народних нриповедака, 10 низа народних иословица н две низе питалица) у ову су читанку унесени чланци н одломци од чланака многих наших најбољих иисаца (Доситија, Караџића, Милићевића, Змаја, Прерадовића, Новаковића, Мијатовића и др.), те се књига слободно може у том погледу такмичити с првом читанком Ст. Новаковића (која је такође намењена III разреду средњих школа), а по разноликости и ио броју писаца она је и надмашује. Штета само што састављач није унотребио и коју иесму више од II. II. Његоша, Ј. Суботића, Љ. Ненадовића и М. Шапчанина, у ком је случају могла изостати било која песма Змајева (има их 12), било која од неких млађих и незнатнијих иесника. А погрешка је што састављач није ништа у ову читанку унео ни од песника 1. Јакшића, Ст. Каћанског н Л. Костића нити од наших цисаца првога реда Даничића и Ј. Панчића, јер мнслим да је и у њих могао наћи подесних ствари за читанку. — На приговор, да би се од Даничића (за читанку у нижим разредима средњих школа) морали употребити преводи, одговарам: да се у многим „изворнпм" књижевним пословима неких наших баш и признатих писаца често крију позајмице и преводи 1 ) и 2) да су Даничићеви преводи, што се чистоте и лепоте језика тиче, бол>и и од најлепших оригинала многих других одличних књижевника' 2 ) нашнх. Покрај пажње састављачеве да и у овој читанци, као и у ранијим двема, буду приказани писци из свих крајева српских и хрватских (у вези је с тим и што је знатан број чланака, исписан латиницом) — нохвална му је овде и намера да учеиике нижих разреда средњих школа позиа колико толико и с нашом старијом књижевношћу. Тако су у књизи нашли места с нокојим чланком (песмом) и Гундулић, Димитровић, Бунић и Качић, премда би се ногло по штошта приговорити употребљеиом градиву од тих нисаца, Још ми се чини да би уз њих, а можда и пре њих, могао доћи и Матија Рељковић. Кад се хоће ученици да уведу у познавање народне књижевности, треба код свакога чланка, покрај имена пишчева, казати (може то бити и у прегледу садржаја) и одакле је, из кога списа, чланак извађен. Иначе, како

') Зар па пр. Доеитијеве басне н многе песме Змајеве нису преводи? 2 ) Из Дашгаићева превода »Приповијетке ив старога и новога завјета« или из другога иревода »Писма о сдужби божјој' 8 треЗало је узети што и зато, да у кн.изи буде и који чланак о вери.