Просветни гласник

338

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

овде стоји, нпр., нод причама Будалаш и Вриједност соли само име Стј. Басаричек, а иод баснама бр. 10—13 само Иван ЛепушиЛ, — може се мислити да су то изворни чданци ових писаца или да су они скупљачи народних умотворина, а оно није ни једно ни друго. Или кад у одељку „Предање и повесница" нод чданцима 3 и 4 стоји само име пишчево Стеван Сремац, а под чланцима 1—6 у одељку „Земљопис" само имена: Ср. Ј. СтојковиЛ, М. Петровић и В. ЕариК, — могао би помислити да су они те чданке нанисали баш нарочито за ову читанку; међу тим су то све одломци, узети из већих дела именованих писаца. Тако се многе народне умотворине обележавају само Вуковим иотписом, а код неких је записана и збирка из које су извађене. У одељку пак „Нрнповетке" о двема се каже да су из Вукове Збирке народних приповедака, док је за друге три остављено читаоцу да погађа да ннсу то изворни лослови (приповетке) Јанка ВеселиновиКа (јест), Светислава Жарића (није) и некога трећег, непознатог, писца или скупљача у неком броју не зна се које године Змајева Невена 1 ). — Јасно је да се овај недостатак дако може исправити. II. Расиоред је чланака и у овој књили готово исти онакав, какав је у I и II читанци, па и све групе иду овде истим редом којим и тамо, т. ј. прво ириче и гатке, иа басне, па народни живот (опис народннх обичаја), затим иредање и иовесница, онда иошалице (краће нар. приповетко), па ирииоветке (дуже), а за њима земљоаис, после ирирода, па иесме (у четири гомиле) и иословице и ииталице (у I и II књизи биле су још загонетке и игре, а у I још и гаталице, па узречице и иоређења). Још г. 1894., кад сам имао част ре®еровати о I књизи, био сам противан оваком реду чланака, а нарочито ми се онда чшшло, па и данас мислим да нема довољно разлога све иесме издвојити .у засебну групу. Такав положај оне могу заузети само но сџољњем свом облику (зато што су стихови), а и према садржају њихову и занимљивости ради много би лепше и подесннје било, кад би се разместиле по предњим групама (међу чланцима писаним у прози). Тако би, нпр., готово цела трећа гомила песама (ту су нар. јуначке песме) ледо могла доћи у одељак Предање и иовесница, док би се опет песмама (уметничким) из прве гомиле нашло места понајире у одељцима Земљоиис и Природа, из друге пак и четврте у одељцима Народни живот и обичаји, Предање и Повесница и Прииоветке, па би можда требало начинити и нов одељак за Поуке из вере и морала, у који би ушле како све басне и неке од песама, тако и друге пове п нрозне и поетске стварп. Еако је то издвајање стихова од прозних чланака без разлога — доказује се и тиме, што састављач у одељак Баене није смео унети ниједне басне од Љ. Ненадовића, премда их у овога писца има и врло много и врло депих ■— само зато, што су Ненадовнћеве басне све у стиховима, а састављач хоће да су у прози, па их је и узимао само од Досптпја и од Ив. Депушића. Још ми се чини да би чланци (групе) из Природе и из Земљоииса требало да дођу нре чланака из одељка Предање и Повесница. III. Нрелазећи на избор чланака у посебним групама могу рећи, да је у главном добар, али додајем да је могао бити и бољи. Пре свега мислим

') Рећи да .је нечему извор само Невен, иа баш и да му се помене н број и го" дпна, мислим да не значи ништа, јер се по том још не зна писац чланку, те лако може бити да је ту какав превод некога врло младог почетника (често и ученика средњошколца). а тавви »књижевни« пословн нити улазе у књижевност уопште, нити имају права ући у ред чланака за српску читанку.