Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

339

да су неки одељци могли бити бројем чланака обилатији него што су. То нарочито вреди за одељке: Погиалице, Земљоаис и Природа. У шрвом има седам врло кратких дричица, те све укупно не износе ни колико једна нпр. „гатка" или „приповетка", па и од тих седам друга и трећа су без вредности и треба их заменити бољима, па и додати јож коју. У одељку Земљоиис има осам чланака, од којих четири описују места и крајеве у на.шој краљевини, а по два су из Хрватске и Србије под Турцима, те није ништа узето из Војводине, из Босне и Херцеговине, па ништа ни из Ц. Горе и Далмације. Држим да је састављач могао наћи што подесно за ову читанку и у толиким путописима Л>. Ненадовића и д-р М. Јовановића. А кад се и најновијим писцима често тиора прекрајати текст и исправ.љати језик, да би ушли у читанку, могли би се на тај начин употребити и историјски сппси Д. Медаковића и М. Видаковића, и путоииси Герасима Зелића па и Јоакима Вујића. И чланака из Природе има сразмерно мало: највише је из зоологије п из ботанике (по три), из Физике, која се у III разреду предаје, само један, п то из „Невена" ; тако исто по један је из Фнзичке геограФије и из метеорологије, а ништа нема из минералогије, из хемије, па ништа ни из науке о чувању здравља. Чланак „Море" можда би пре имао места у одељку Земљотис, а место чланка „Постанак вртова" који је врло кратак, могао би се јамачно наћи и који бољи. Исто тако, место иначе доброг чланка „Црни бор" треба узети који други, јер је он познат ученицима из „Српске читанке за IV разред осн. школа", а наша је природњачка књижевност, хвала Богу, прп.лично развијена, те се не морају и такви чланци у читанкама понављати. Најбољи је избор чланака у одељцима: Приче и гатке, Баене, Народни живот и обичаји и Прииоветке; зато ћу овде с приговорима бити врло кратак. Незгодно ми се, нпр., чини кад је баш први чланак у књизи и дуг н многим (а можда и свима) ученицима познат, као што је овде чланак „Пепељуга". Тако би, мислим, требало заменити којом другом и басну „Два магарца", јер је нејасна; басну пак „Двије пчеле" изоставио бих зато, што јој морал, рекао бих, није нодесан за омладину („ако човек много ради и заииње, може и живот изгубити"). Ни нар. приповетка „Бекри-Мујо" као да нема места у школској књизи. Чланака о народном животу и обичајима има л доста и добрих, те не би било штета изоставити другу полу чланка „Народно веровање", у којој се народно лечење неких болести казује тако аподиктнчки, да је потребна особита пажња и вештина наставникова, те да свим тим народним веровањима прави значај истакне и као празноверице их обележи. Натпис одељку Предање и Повесница даје састављачу право да сви чланци те групе не морају имати у себи само чисту историјску истину, већ да међу њима може наћи места и причање, које је пееничком маштом украшено. Али је ипак, држим, потребно чимгод нарочито означити чланке историјскн тачне, да би се разликовали од оних, у којима је иретежнији елеменат народна традиција. Еако то овде није учињено, може се поверовати да су свих десет, иначе лепих, чланака права историја, што ја, немајући довољно стручнога историјског знања, не могу ни потврдити ни порећи. —• Још ми се чини да су чланци Ч. Мијатовнћа, писани вишим, научним стилом, мало потежи за наше трећошколце. Песама има сразмерно највише, те ова множина (51 песма) нарочито бије у очи, кад су оне овако издвојене све засебно. Све су готово од нај■бољнх песника српских и хрватских, али их има и таквих, које би се могле лодеснијима заменити. Тако бих из прве гомиле нзоставио две Змајеве песмв