Просветни гласник

340

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

(„Тиха ноћ" и „Дшша звезда"), у којима има погрешних сллкова и погрешака у језику (због зорњача начињена је и реч свача)\ а ни садржај им није такав, да се не би могле лрежалити. Исто тако је и обликом слаба и садржајем нејасна иесма „Ноћу" од Милете Јакшића, а Прерадовићева песма „Јесен" има, сем тешких израза, и ненравилних сликова и погрешака у ритму. Тешки су и стихови у Војнслављевој песми „У позну јесен", у којој ниједан слик није правилан; у читанци јој сем тога није место ни зато, што за љубав једног таквог неиравилног слика има и ову граматичку погрешку: дб — сво. Песмама у другој гомили (патриотским) нема приговора: све су добре и садржајем и обликом; значајно је да је од њнх осам — пет Змајевпх. Из треће гомиле песама (иар. јуначке) избацио бих песму „Мајстор Манојло" због неких незгодних пзраза, што је био узрок, те је и састављач не само неке речи замењивао другима него и целе стихове изостављао, а то чпнитп мислим да није невоља код толиких других наших јуначких песама народних. Песми „Баба Ђурисава" при.шчније је место међу Поталицама. Качићева пак „РЈзта 0(1 М. ОМНса 1 V. Вгапкоујса" биће због језика мало нотежа за ученике III разреда. Из четврте гомиле песама (дидактичких) мислим да треба пзоставити Ненадовићеву „Шушу" и Змајеву „Песму о Максиму", јер је прва одавно. унесена у четврту, а друга у трећу читанку за основие школе, међу тим ни једна ни друга није таква, да би их узорнтости ради требало у читанкама нонављати. 1 ) Зкајевих посама има највише, те се без штете може изоставнти и песмица „Кад изгубиш" (свега има четнри стиха), јер је она н садржајем наиењена много мањој деци („Кад што изгубиш, не помаже плакати"), а једини слик што га има неправилан је. На нослетку, што се тиче одељка Пос.ловице и ииталице , могу рећи да су и пословице и питалице добро изабране, а прне и добро распоређене у десет низова. Избацио бих или другом заменио пословицу „Коњ се не хвали кроз длаку него кроз брзину". Ни другим иародннм умотворинама, а најмање пословпцама, не троба мењати облик: зато треба оставити : „Брзорека (а не: брзорек) пун гријеха". IV. Поменуо сам већ спреда да су неки чланци због тешкога им стила незгодни зз читанку у нижим разредима. Али не само због тога тежег начина исказивања, него често и због самога садржаја многи, иначе за чдтанку корисни, чланцн не могу се употребпти у оном облику у ком су првобптно написани. Зато је и састављач многе (ако не и све) чланке морао скраћивати и у н>има по штошта мењати и исправљати. Колико сам стигао упореднтн, на тај су начин највише измењени чланци Л. Грђића Бјелокосића (из нар. живота и обичаја) и Ср. Ј. Стојковића (из геогра®ије), а јамачно и сви они испод којих је састављач означио: ио том и том нисцу. Е па кад се тако већ морало мењати, оида је, држим, требало и више у том правцу учинити него што је састављач радио. Тада би и они тежи чланцн могли остати у књизи. Тражећи то прнлагођавање чланака за читалатау уиотребу, ннкако не мнслим да исиравке и прохено смеју бити толике, да се чланку и смисао нромени или да од једнога са свим други чланак постане. То би пак морало бити кад би се из чланка стале избацивати или другим речима замењивати и објашњавати, нпр., оне речи из геограФије, из нсторије и из нриродних наука

') Понављају се у овој читанци из читаике за IV разред основне школе и иесме »Даку ноћ« од Прерадоваћа и »Пролеће и ускрс® одЗмаја, али су то врло леие несме, те неће ни овде бити ца одмет.