Просветни гласник

25*

НАУКА И НАСТАВА

367

ретко. Обично оно остаје дотле у хипнотичноме заносу, докде га не пробуде, и то траје неколико сати. Ео је подобан за хиинотизовање? На то су питаае Роге1 и Ђ г е11егз(.гапс1 одговорилн, да се сваки душевно здрав човек може хипнотизовати, када се употребе средетва, која су за аега лично нодешена, и кад се то понавља. ЕтепЂигд и други сматрају да је то болестан симптом, ако се неко не може хипиотизовати. МоИ објашњава мишљење, да су хистеричне или болесне особе највећма подобне за хипнотизовање, тим. што већина лекара чини опите само на таквим лицима. А баш напротив, хистерична лица немају особитих подобности за хипнотизовање. Уопште је утврђено, да је душевне болеснике, а нарочито идиоте врло-' тешко хипнотизовати. Пол не игра никакву улогу у подобности за хипнотизовање, а и народност такође мало утиче. О-еззтапп напротив примећује, да климатске прилике имају утицаја. Јужњаци и у опште лица г која су изложена дуже времена успављивој тронској клими, много се лакше дају хипнотизоватп, него ли она у умереним и хладним појасевима„ Код првих одмах наступају дубљи стадиумн хиннозе. Треба обратити пажњу и на доба живота у особе која се хппнотизује. Деца до треће године врлх> тешко могу да концентрују своје мисли, те за то време тешко или и готово никако не могу да буду хипнотизована. Доба младости, нарочито до осамнаесте године, сматра се иначе као врло подесно за хипнотизовање, ну децу од четврте доосме године тешко је хипнотизовати. И код дубоке је старости врло теко постићи хипнозу. Врл.о је важан Фактор занимање особе која треба да буде хипнотизована. Оеззтапп у своме делу ./Ма^иеЉтив иш1 НурноИвтиз" вели: „По правилу су се за хипнозу показала много више као подобна она лица, која морају да издржавају тедесне налоре, него ли она, која су навикла на духовни рад. Разлика се може наћи у тој околности, што су први много лакше у стању да се задрже на једној мисли, докле код последњих није могућно апсолутно задржавање код једне исте мисли, због брзога тока мисли. Веаитв је врло лепо охарактерисао прве; он их назива „ћоттев, сћег 1едие1в 1а репвее бе стШНке 1'асИетеп1," људи, којима се мисли л.ако стврдну, кристализују. Из истога је разлога далеко лакше хиннотизовати као тресак здраве и гојазне раденике, војнике, надничаре и т. д., него ли слабуњаве и болести иакл.оњене научаре, људе који чувају собу, а нарочито нервозне индивидуе." (НАСТАВИЂЕ СЕ)