Просветни гласник

394

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

вог спектра умаљава си постепено дотле, док се не изједначи са интензитетом спектра петродејског пламена. Еако се то умањавање врши помоћу тачно познатих апсорпдионих стакала, то онда из тога одмах имамо податке, да се измери количина Сунчеве светлости ирема светлости нетродејског пламена. По овој истој методи могу се мерити кол ичине светлости и за сва небесна тела. Спектра .1ним Фотометром служио се систематски до сада само проФ. 1)г. Н. С. Уоде! у Потсдаму. ( наставиће се)

АССибАПУУб (МОМШАПУЦб) сим 1НРШ!Т1У0 АссижНуи з (поттаНуиз) сит ггфпМшј је таква конструкција, у у којој је асшнаИтлн (поттаИуиз) субјекат, а тјтШчгш} [[редикат. Проблем ове конструкције решавали су многи фидолози првог реда, међу којима је и Мишошић. Миклошић вели: ...,да узрок акузатива не треба тражити у глаголу главне реченице, који има акузатив, да узрок акузатива — или датива — мора бити пре у самом инфинитиву , који обележавање субјекта зависним падежем (сазиз оћНсршв) само с тога може тражити, што је он (зс. тбпИ.) по својој природи пошеп." 1 ) Курцију*) је напротив акузатив конструкције асспк. сиш шбп. био ирвобитно акузатив објекта транзитивног глагола главне реченице (тегћит ге^епз), па је тај акузатив објекта доцније због унутрашњег померања речи у реченици примакнут инФинитиву као његов субјекат. Уз тумачење Курцијево пристали су и Делбрик 3 ), Планта 4 ), Бругман 5 ), Шмалц 6 ). Неки су глаголи имали толику глаголску снагу, да су поред објекта у инФинитиву могли имати још један објекат у акузативу. Акузатив конструкције , ассизаИииз сит тђпИто"- није ништа друго него акузатив објекта, који је првобитно припадао глаголу главне реченице (уегђшп ге,кепз), као што се то види у грчком језику на пр. II. /Ј 11 д<л(>Гј$и( е хеХе^е хадгј хоџбшугад 'Л%а1,о1<д лссгв1>д(гј „заповеди му да наоружа коснате Ахајце свом силом" или у латинском језику на пр. сапп. аг\'.: пег-е 1ие(т) гие(т) 8Гпз(=&гпа$) гпсиггеге т р1еогез, XII 1а1з. цт зе згегИ 1ез1аггег, Са1о: јатШат пе згеггз рессаге. Кад је доцније настало у реченици унутрашње померање речи, одвоји се акузатив објекта од глагола главне реченице и буде примакнут ннФинптиву као субјекат. Тако од

1 МШожћ, ТЈђег с1еп АссизаМуиз сиш тбпШто. \У1еп 1869. 8. 490. На 507. и 508. страни наводи Мишошић и литературу о тој вонструкцији.

2 СигИиз, Ег1аи1. 2 197 е(;с.

3 1>еП)гис1-, Уег§1е1сћеп(1е 8уп1;ах с1ег тДо^егташзсћеп Зргасћеп, IV, 2. 8. 471.

4 ЈЧапГа, вгаттаШс с1ег ОаИзсћ-ТЈтћпзсћеп Б1а1ес1е, II. 8. 437 и 438.

5 Вгидтапп, бпесМзсће ОгатшаМк, 3. АиД. § 576.

6 ЗсћтаГг, Ба^еншсће вгатта(;1к топ 81о12 ипс! 8сћта1г, 3. Аив. 8. 287. (с1". и 293 и 311 е!с.). Упореди и 1)гадег, Шв1;ог. 8уп1ах II, 380—446; Кићпег, АизГићгНсће ОгаттаИк (Јег Шентсћеп 8ргасће, II, 1. 8. 508. Кгидег, ОпесШасће Огатта4Јк § 55.