Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

393

је у г.шшом један обичан дурбин, у чијем се видном пољу находи један [01ин од стакда неутралне боје. Тај се клин помера тако, да у видно поље наилази све дебља и дебља партија његова. Величина тога померан.а мери се помоћу за то удепгене скале, која у сваком моменту показује положај тога кл ина. Светдосни зраци звезде, чији се сјај желл измерити, пропуштају се кроз овај кдин и то најпре кроз најтање његове иартије, а за тим се кдин помера на показани начин све донде, док се светдост звездана са свим не угаси. Из ових прочитања, као и дебљине кдина, која је могла утудити звездину светдост, добијају се нодаци, из којих се решава о кодичини звезданога сјаја. Добра страна ове конструкције састоји се у томе, што је она сама по себи врло нроста, као и сам начин посматрања, а потребни подаци за редукцију резултата ишчитавају се врдо лако. Овај Фотометар највише се употребљава за звезде. Сиектралнп фотометар. Први, који је увео Фотометрију у спектрану анализу био је проФ. ЛдегопН. Такав спектро -Фотометар јесте обичан спектроскоп, само му је измењена у неколико направа процепа. Та се измена састоји у томе, што је покретна плочица процепова подељена у два деда, горњи и доњи. Оба су ова дела покретна сваки засебно и то кретање регудише се врло осетљивим микрометарским завртњима. Кад је ширина процепа подједнака цедом дужином т. ј. кад су плочице подједнако примакнуте непокретној страни процена, тада ће цео спектар бити подједнако сјајан. Ако се пак, пред неком од ових плочица стави какво бојено, а провидно тело, онда ће се у видном пољу спектроскопа видети два спектра, од којих ће један бити прави спектар светлосног извора, а чија је светлост прошда кроз онај сдободни део процеиа. Други ће спектар бити модиФикован апсорпцијом у ономе провидном, а бојеном теду т. ј. тај ће спектар бити мање сјајан од горњег. Да би се сада измерило, колико је тај спектар изгубио од интензитета т. ј. колика је количина светлости апсорбована у оно тело, ради се овако. Номоћу микрометарског завртња на оној пдочици, пред којом се налази оно провидно, бојено тело, ослабљује се чиста светлост са светлосног извора, сужавајући њен отвор процепа толико, да тај спектар постане исте интензивности као и онај други, који је модиФикован поменутом апсорпцијом. Ова.ј моменат може доста тачно одредити и не баш тако извежбано око. Умањавање сјаја првога спектра, може се извршити иди овако, као што смо сад рекли, или пак и на тај начин, да се пред слободан отвор процепа метне какво нагарављено стакло, чија је апсорпциона моћ тачно позната. На основу овога може се непосредно мерити сјајност Сунчева према сјајности иетролејске лампе, чији је пламен узет за јединицу интензитета. То се иостиже на врло лак начин. Кроз ироцеп доње пдочице пропусти се зрак са пдамена петролејске лампе помоћу рефдексионе призме, која се пред њим налази. Кроз онај други део процепа, према горњој пдочици пропусти се зрак Сунчеве светлости. Интензитет Сунче-