Просветни гласник

392

ПРООВЕТНИ ГЛАСНИК

осовина управна на осовину дурбина. Кроз ту дев продазе зраци од пламена петродејске лампе, који падају прво на једну дијаФрагму са веома малим отвором. Иза дијафрагме у тој цеви находи се биконкавно сочиво а на другом је крају биконвексно сочиво. Ова су сочива тако удешена, да на оној косо иоложеној стакленој пдочици иотпуно дају лик пдамена т. ј. дик од дијаФрагминог отвора. Овај дик ту претрпи тотадну реФдексију, зраци ту добију правац осовине дурбинове и дају у једној тачци светди дик „вештачке звезде", са којом се у исто .време може посматрати и упоређивати нрава „природна звезда" гдедећи кроз дурбинов окулар. Ради добијања те вештачке звезде од пдамена на.аазе се у цеви три никодске призме, од којих се прве две могу заједно окретати око осовине те цеви, те се на тај начин може повољно сдабити светлост пдамена дампе т. ј. вештачке звезде. Ведичина тога окретања мери се на једном великом стененованом кругу. Светлост те вештачке звезде ослабљује се постепено, обртајући те две николске призме док се њен интензитет не изједначи са интензитетом светлости нриродне звезде. Пошто се величина обртања призама прочитава на поменутом ведиком кругу, то се из тих података израчунава и интензитет светлости нраве звезде. Ну искуством се дознадо, да је у већини сдучајева јако отежано упоређивање светлости двају светдосних извора онда, када су им боје различите. Да би и' ту незгоду уклонио, 2о11пег је увео још једну направу, помоћу које се може изједначити и боја вештачке са бојом природне звезде. Та се направа састоји просто у томе, што се прва призма може још самостално кретати у правцу ка другој призми. Тим се померањем по вољи мења боја вештачке звезде. Величина овога померања, дакде боје, прочитава се на другом једном степенованом кругу. Осим тога, а у истој цељи, умеће се код друге призме једна пдочица од кварца. Дебљином ове плочице, као и углом нагиба обеју подаризационих равни, одређен је квадитет боје извесног светдосног извора. Код овога <10тометра та деблшна пдочице износи 5.150 111.111. Ирема томе, помоћу 2611пег-овог Фотометра одређује се у исто време и сјајност и боја појединих звезда и небесних теда. Овај инструменат дакде сдужи и као Фотометар и као колориметар. Он се још може спојити и са сваким дурбином, те је на тај начин највише и примењен. Добра му је страна још и у томе^ што се њиме могу мерити светдости и најсдабијих звезда. У новије доба, нарочито за одређивање звезданих класа, примењује се једна особита врста Фотометара т. з. клинастч фотометар. Ма да сам проналазак ове коНструкције није тако нов, ипак га је практички применио тек проФ. Рп1хћаг<1, директор универзитетске опсерваторије у ОксФорду. Он је помоћу ове конструкције измерио сјајност многих звезда, па су се његови резултати у. многоме подударали са резултатима, добивеним помоћу других инструмената. Тиме је показао, да се и ова конетрукција може корисно примењивати за Фотометрнска исиитивања. То