Просветни гласник

наука и настава

391

II Фотометри Фотометри су справе, којима се квантитативно одређује сјајност жаквог светлог тела, било да оно има своју властиту, било рефдектовану еветлост. Фотометри, који се искључно примењују за мерење светлостн звезда иди небесних теда, зову се астро-фотометри. Они су за нас од општег интереса с тога ћемо о н>има и говорити. Принцип мерења сјајности каквог сјајног предмета у односу на какав други предмет, у суштинн својој састоји се у томе, да се сјајност сјајнијег светлосног извора ма каквим лутем умањава, док се не изједначи са сјајношћу слабијега извора. То умањавање треба да буде такво, да се величина његова може лако мерити. Према начину, на који се ово умањавање врши, битно се разликују и различне Фотометриске методе. На основу тога извршене су и различите конструкције Фотометара. Најстарији Фотометри, били су конструнсани према основном закону у Фотометрији, да светлост неког светлосног извора, ио јачини својој, оиада са квадратом далине тога извора од ока иосматрачева. Такав је био фотометар Иатћег^-ов, Вои§иег-ов, Вшп1огс1-ов, Випзеп-ов, као и Фотометар са објектив-призмом од ЗМпћеП-а. У ову групу Фотометара долази и инструменат 8с1п\'егс1-ов, као и Фотометар Ј. Негзсћећа. Код 81ешћеП-овог Фотометра упоређивање какве непознате са нознатом звездом (или вештачким светлосним извором) бива директно и то упоређујућн две осветљене површине, које треба да се додирују што је могуће више. Еод Негзсће1-овог пак, то бива индиректним путем, мењајући сјајност вештачке звезде приближавајући или удаљавајући је од ока посматрачева. Иомоћу бкчпћеП-овог Фотометра 8ејс1е1 је одредио сјајност главнијих иланета и нреко 200 звезда. Ну како је овај инструменат веома скуп, а како је поред тога и врло незгодан за руковање, па се поред тога може применити само на светлије предмете, то он и није тако много примењен. Изгледа, као да је 8е1с1е1 био и једини, који се њиме служио. Код свих досадашњих Фотометара одређује се само релативна количина светлости. Да би уклонио све незгоде, које су везане за поменуте инструменте, а да би могао мерити и апсолутну количину светлости, /бНпсг је 1860—1861. г. конструисао један особити т. з. иоларизациони астро-фотометар. Овај је инструменат веома распрострањен; јер је многобројним резултатима, који су помоћу њега добивени, стекао неку општу популарност у научним испитивањима. Ми ћемо се у следећем нешто ближе упознати са његовом конструкцијом. Најелементарнији делови 2б11пег-овог Фотометра састоје се у следећем. Он се састоји од једног дурбина, чији се објектив унравља на звезду која се жели испитати. Нред окуларом тога дурбина, намештена је косо стаклена плочица, која је безбојна, те се тако кроз њу лепо види природна звезда, са које падају зраци на дурбинов објектпв. Са стране од те плочице находи се друга једна цев чија је